На подручју никшићке општине и даље је неконтролисана популација паса луталица, који су у овом периоду углавном сконцентрисани у ужем градском језгру. Проблем са све већим бројем напуштених животиња већ неколико мјесеци рјешавају локална управа и Удружење за заштиту животиња, али је број јединки, како истичу, повећан за око 20 одсто.
– Проблем је све већи и само у центру града има седам до осам нових паса. Да ли их довозе однекуд или их власници напуштају, не знам – каже за "Дан" предсједница удружења Весна Дацић.
Формирањем тзв. слободне зоне у Студеначким главицама проблем бисмо донекле ријешили. На том локалитету Општина ће обезбиједити око 1.500 квадрата земљишта и средства за уређење, а удружење помоћи радом и у набавци кућица за псе.
– Простор бисмо вјероватно подијелили на два дијела и ту би могло бити збринуто до 35 паса које бисмо повукли са улице. Све се мора и папиролошки одрадити па вјерујем да локација неће бити спремна прије маја. Уз слободну зону мора се у Никшићу побољшати и казнена политика, натјерати власнике да региструју и чупију своје псе – истакла је Дацић.
Удружењу је одобрен пројекат стерилизације и кастрације власничких паса чију реализацију ће почети од руралног дијела општине, гдје готово свако домаћинство има једног или више паса. У азилу у Брестицама тренутно је око 50 паса који су, захваљујући ангажовању Ветеринарске амбуланте "Горашевић", у добром здравственом стању. Склониште је отворено 2015. године, али је амбуланта профункционисала тек лани, а прије мјесец урађене су прве стерилизације. Ветеринар Небојша Горашевић каже да су стерилисали пет паса у азилу, и планирају још толико.
– За опремање амбуланте донације су стигле од међународне организације Мрежа за животиње – каже Горашевић и додаје да пси не могу заувијек остати у азилу па се труде да их удоме, а до сада нове власнике пронашло је њих 15.
– Покушаћемо да обезбиједимо да се за већину паса ураде антитијела на бјеснило. Послије добијања позитивних резултата титра теста и три мјесеца проведених у азилу могу бити удомљавани и у иностранству. То је некакав покушај да се ријеши проблем јер једини начин да оду из азила је удомаљавање – сматра Горашевић.
