Билећко језеро / -Ж.Ш.

Челници Никшића и Билеће сагласни: Неопходна нова расподјела концесионе накнаде од акумулације Гранчарево

За разлику од општина Требиње и Билећа, Никшић никада није добијао накнаду за потопљену територију, а прелиминарни прорачуни говоре да је дуг по том основу око четири милиона еура

Челници општина Никшић и Билећа Марко Ковачевић и Веселин Вујовић сагласни су да је неопходно што прије са надлежним институцијама Републике Српске урадити нову расподјелу концесионих накнада по основу коришћења Билећког језера. Формирањем акумулације потопљени су дјелови територија садашње двије државе, Црне Горе и Босне и Херцеговине (БиХ), односно Републике Српске чије двије општине, Билећа и Требиње, за разлику од Никшића, добијају какву-такву концесиону надокнаду.

– Из разговора са представницима наше Електропривреде сазнао сам да су они имали контакте са Електропривредом Српске по питању концесионе накнаде за Билећко језеро, и да се се ради на томе да се то питање ријеши на најбољи могући начин. Никшић не добија ништа по том питању, тако да све што нам припадне новом расподјелом биће нова добит за нашу општину, казао је Ковачевић за "Дан".

На ријеци Требишњици, која је гранична ријека двије државе, изграђена је хидроелектрана "Требиње 1" која је пуштена у погон 1968. године када је и формирана акумулација Грнчарево, односно Билећко језеро чијих 18 одсто укупне површине припада Црној Гори. Упркос томе, до данас, Никшић није добијао накнаду, а према подацима које је "Дан" крајем прошле године добио из Општине, прелиминарни прорачуни говоре да је дуг по том основу око четири милиона еура.

– Нећемо тражити више од онога што нам припада, већ онолико колико добијају и друге општине. Уздам се у ново руководство наше Електропривреде да ће та процјена бити каква треба да буде, али и у руководство Електропривреде Републике Српске јер су у питању људи који припадају истом народу – истакао је Ковачевић.

Било више иницијатива, али успјех изостао

Из Општине Никшић раније су, одговарајући на питања "Дана", појашњавали да је по питању накнада за Билећко језеро од стране надлежних из Црне Горе покретано више иницијатива. Након једног од договора са представницима Хидроелектране "Требишњица", из Никшића је 2013. године институцијама у Црној Гори достављен предлог споразума на који је Влада дала сагласност, с тим да документ буде као привремено рјешење, до коначног. Споразум није закључен па су 2014. владе двије државе формирале експертску комисију која се, упркос инсистирањима са црногорске стране, није састајала. Сливно подручје Билећког језера са територје Црне Горе износи око 598 квадратних километара, што је скоро 45 одсто укупног слива те акумулације, а удио наше државе у укупној запремнини језера је око 23,88 одсто.

И у Билећи је недавно изабрана нова локална власт која се, као и никшићка, сусрела са низом проблема. Веселин Вујовић у разговору за "Дан" истиче да иако добијају надокнаду, са износом нису задовољни, с обзиром на то да је због акумулације потопљено око 78 одсто територије те општине. Како је истакао, Требиње је због језера процентуално изгубило мање своје територије, а по произведеном киловат часу струје са акумулације добија исти износ накнаде као и Билећа.

– Најљепша територија општине Билећа, а то је ријека Требишњица, потопљена је и нестала под Билећким језером. Нисмо задовољни са концесионом накнадом коју дијелимо по пола са Требињем. Расподјела би требало да буде поново рађена, тако да сви градови буду заступљени, нормално, процентуално територији која је потопљена, и да буду задовољени – сматра Вујовић.