Према званичној статистици у Европи се годишње баци око 88 милиона тона хране, док се трошкови за производњу исте процјењују на око 143 милијарде еура. У свијету чак једна трећина преостале хране заврши као отпад, што чини велики новчани губитак.

И у Црној Гори, па и у oпштини Бар, огромне количине хране заврше на отпаду. Осим у домаћинствима, вишак хране јавља се и у хотелима и ресторанима.

Према ријечима мјештанке Сутомора, Марије Боричић, власници угоститељских објеката немају праксу да раздијеле храну која им остане. Она је мишљења да ништа не треба бацати, већ храну дијелити онима који су слабијег имовног стања.

– У Сутомору је много сиротиње, наравно тако је и у цијелој Црној Гори. Познато ми је да у Бару ради Народна кухиња, али су у њој колико знам капацитети пуни, и нема мјеста за сву сиротињу. Хотели у Сутомору бацају храну која остаје са шведског стола, а управо би та храна била драгоцјена за бескућнике. Колико сам ја упозната нема организације на државном и општинском нивоу, која би са Социјалном службом увезала све те структуре, да у свим општинама у ЦГ постоје центри, гдје би сви хотели, ресторани и пекаре допремали храну коју иначе бацају, а која би требала сиромашном становништву – каже она, питајући се зашто би се храна уопште и бацала.

– Овим треба да буду обухваћени и супермаркети, да се производи два дана пред истек рока трајања допреме у те центре и дају сиротињи. У појединим земљама је све организовано, постоје ресторани за сироте у којима раде волонтери, и Фуд бенкс (банке хране) гдје велики маркети допремају производе и грађани донирају за сиротињу – додаје она.