Са Дана дијаспоре у Петњици / -Д.Ј.

Двије Петњице живе у иностранству

Неопходно је предузети одговарајуће мјере како би се бар дјелимично зауставила изражена миграција становништвa, а то се може постићи кроз јачање привреде и отварање одрживих радних мјеста- поручили су представници бројних удружења петњичке дијаспоре

Бројне донације и значајна помоћ коју људи из дијаспоре упућују Петњици с циљем заустављања исељавања локалног становништва, нијесу допринијеле да се на подручју Бихора смање миграциона кретања према иностранству. То су констатовали и представници завичајних клубова на недавно одржаној манифестацији "Дани дијаспоре", истичући да у наредном периоду сви заједно, од локалне управе до државних органа и бројне дијаспоре, морају предузимати одговарајуће мјере како би се у Петњици стварали услови за отварање нових радних мјеста.

- Данас двије Петњице живе у иностранству. То је податак који опомиње и указује да у нашем завичају треба стварати боље услове за живот. Зато је неопходно предузети одговарајуће мјере како би се бар дјелимично зауставила изражена миграција становништвa, а то се може постићи кроз јачање привреде и отварање одрживих радних мјеста- поручили су представници бројних удружења петњичке дијаспоре.

Потребна већа помоћ државе

Универзитетски професори поникли на подручју Петњице оцјењују да Црна Гора треба да донесе посену уредбу која би бар донекле утицала да се зауставе све израженије миграције становништва из сјеверног региона.

- Све што се каже за Петњицу могло би се рећи и за многе крајеве сјевера Црне Горе. Треба да схватимо да нико вјештачки не може заустављати миграциона кретања. То су природни токови с којима се суочавају и друге средине. Ти токови су изазвани економским питањима. Значи једини рецепт за заустављање одлива становништва је стварање одговарајућих услова за живот. За тако нешто је неопходно увезати бројне чиниоце од људских ресурса и природних потенцијала па до политичке воље саме државе и жеље инвеститора да улажу у ове крајеве – заједничка је оцјена групе универзитетских професора рођених на подручју Бихора.

С таквом констатацијом сагласан је и Мијаз Рамдедовић препознат као велики донатор који живи и ради у Њемачкој. Он је поручио да се мора смишљати концепт који гарантује јачање домаће производње и валоризацију расположивих ресурса Бихора.

- Већина људи с ових простаора који живе у иностранству срцем и душом су везани за завичај. Сви они желе да помогну људима у Бихору, о чему свједоче и бројне донације. Међутим, те донације нијесу у значајнијој мјери допринијеле да се заустави исељавање локалног становништва. Зато се морају осмишљавати пројекти који ће дати шансу за отварање нових радних мјеста и подизање стандарда грађана. Ако се то успије, онда људи неће рлити ка иностранству него ће овдје тражити своју егзистенцију. За тако нешто потребан је велики ангажман свих нас, а прије свега државе која мора да опредјељује значајнију помоћ Петњици – навео је Рамдедовић.

Сличног мишљења су и окупљени у Завичајном клубу "Бихор" у Луксембургу који својим улагањем желе да подигнути квалитет живота у Петњици и зауставе исељавање становништва.

- Људи који живе у Луксембургу одлучили су прије неколико година да формирају Фонд за развој Петњице. Средства из тог фонда усмјеравају се за реализацију развојних пројеката. На тај начин се жели подстаћи развој бизниса, што би иницирало отварање нових радних мјеста која тренутно највише недостају Петњици. Међутим, по овом питању мора још да се уради, а прије свега да се створе добре претпоставке да људи из иностранства улажу свој капитал тамо гдје су рођени – нагласили су представници Завичајног клуба "Бихор".

И из Удружења бошњачке дијаспоре у Швајцарској наводе да држава мора да предузме одговарајуће мјере како би се бар дјелимично зауставила миграција становништва.

- За тако нешто није довољна само помоћ дијаспоре. Ту држава мора да одигра главну улогу, на начин што ће опредјељивати знатно више средстава за реализацију капиталних пројеката и отварање нових радних мјеста. Сви се морамо потрудити да више аутобуса из иностранства долази у Петњицу него што их одлази из Петњицњ – нагласили су из поменутог удружења.