Ovo je jedna od preporuka “Analize tranzicionih izazova u opštini Pljevlja” koju je sproveo Eko-tim u okviru projekta ”Koraci ka pravednoj tranziciji u Pljevljima” koji je podržan kroz program Podržani=Osnaženi, u okviru grant šeme “Javno zastupanje” koji realizuje Fond za aktivno građanstvo u partnerstvu sa Zakladom za razvoj lokalne zajednice “Slagalica” iz Hrvarske. Program finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.

- U okviru globalnih nastojanja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i borbu protiv klimatskih promjena, Crna Gora stoji pred važnim zadatkom koji zahtijeva temeljno prestrukturiranje energetskog sektora. Priprema ovog Plana pravedne tranzicije ključna je za upravljanje složenim izazovima sa kojima se Crna Gora suočava, naročito u Pljevljima čija ekonomija trenutno, ali i decenijama unazad zavisi od industrije uglja. Oslanjanje na jednu industriju, kao što je ugalj, čini lokalnu ekonomiju ranjivom na tržišne promjene i globalne trendove - ističe Diana Milev Čavor, koordinatorka programa za klimu i energiju u Eko-timu.

Diversifikacija ekonomije je neophodna kako bi se umanjili rizici i osigurao dugoročan ekonomski razvoj. To podrazumjeva razvoj novih industrija koje mogu obezbijediti alternativne izvore zaposlenja i prihoda. Plan pravedne tranzicije treba da definiše buduće korake za diversifikaciju ekonomije i razvoj novih ekonomskih grana u Pljevljima. Ovaj dokument će služiti kao temelj za modernizaciju infrastrukture, obrazovanje i prekvalifikaciju radne snage, te za razvoj stabilne političke i pravne strukture koja će podržavati investicije i rast novih industrija.

- Značaj ovih napora se posebno ogleda u potrebi da se zatvaranje ugljenokopa i TE Pljevlja ne izvrši na štetu energetske stabilnosti. Vlada treba biti svjesna da odluka o godini ukidanja uglja mora biti dobro promišljena i definisana, te se potruditi da izbjegne stanje neizvjesnosti koje bi moglo usporiti proces tranzicije svojim pasivnim pristupom - navodi Milev Čavor.

Uprkos rastu proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori, TE Pljevlja i dalje predstavlja izuzetno važnu elektranu u nacionalnom elektroenergetskom sistemu. Postizanje klimatskih ciljeva bez ugrožavanja stabilnosti napajanja električnom energijom ili enormnih troškova nastalih usljed uvoza nedostajuće električne energije, koja bi bila potrebna da nadomjesti proizvodnju iz termoelektrane predstavlja jedan od ključnih problema sa kojima će se elektroenergetski sistem Crne Gore suočiti u narednom srednjeročnom i dugoročnom periodu.

- Bitno je prepoznati da je Crna Gora već započela svoj proces energetske tranzicije i da se približava vrijeme kada će TE  Pljevlja morati biti ugašena. Međutim proces planiranja gašenja TE Pljevlja mora biti pažljivo i odgovorno planiran uzimajući u obzir sve ekonomske, socijalne, ekonomske i ekološke aspekta ovog procesa. Godina 2030. je previše ambiciozna za takav korak, a ni 2050. nije realna opcija. Vrijeme ističe, stoga je esencijalno iskoristiti preostale godine rada TE Pljevlja za izgradnju novih izvora energije koji će je zamijeniti, te što pre pripremiti Plan pravedne tranzicije kako bi ekonomsko restruktuiranje Pljevalja bilo izvodljivo, a energetska tranzicija pravedna i socijalno održiva - zaključuje Milev Čavor.