Нестајањем предузећа "Превоз Пљевља", прије петнаестак година, није само изгубило сеоско становништво већ и становништво са градског подручја. Пљевљаци тренутно имају аутобуске линије које их повезују са Жабљаком, Никшићем и Подгорицом, али од прије неколико мјесеци немају аутобуски превоз до Бијелог Поља. Када је у питању превоз путника до сусједне Фоче, Чајнича, Прибоја, Пријепоља, из Пљеваља не постоје директне аутобуске линије. До Чајнича и Пријепоља постоји превоз путника аутобуским линијама које се одвијају на правцу према Сарајеву и Београду. Од појаве корона вируса и у том случају се ситуација погоршала јер превозник који превози путнике према Сарајеву, у јутарњим часовима полази из Пљеваља понедјељком, сриједом и петком, и из Сарајева се истим данима враћа у послијеподневним сатима. На тај начин Пљевљаци више не могу уторком да рачунају на аутобуски превоз приликом одласка на пијацу у Чајничу. Када је у питању Пријепоље, аутобусом се може путовати сваки дан у 12 сати и 45 минута. Или у 24 часа сриједом и суботом. Пљевљаци већ око 15 година немају никакву аутобуску линију на правцу према Фочи и Прибоју.
– Грађани су у овом случају на великом губитку. Многа старија лица имају родбину у сусједним градовима, али до њих не могу да оду. Притом многи би Пљевљаци пошли у сусједне општине, као што су раније ишли, на пијацу и вратили би се аутобусом да превоз постоји – каже одборник Демократске Црне Горе Игор Бојовић уз напомену да становништво нема новца да плаћа такси превоз.
Од таксиста сазнајемо да превоз путника до Фоче кошта 50 еура, до Чајнича и Прибоја по 30, Пријепоља 15, а Бијелог Поља 40 еура. Притом свако чекање се наплаћује па се Пљевљаци само у тешкој невољи одлучују да користи такси превоз.
– Ја сам лично некада живио у селу Вруља и могу слободно да кажем да је некада, када је постојало предузеће "Превоз Пљевља", кроз Вруљу пролазило више аутобуса него што данас пролази кроз Пљевља – кометарише Игор Бојовић уз појашњење да би локална управа требало више да уради како би стимулисала превознике да отворе линије до сусједних општина. Бојовић каже да је таква активност неизбјежна и да је неопходно омогућити Пљевљацима да могу без личног и такси превоза отићи до сусједних градова.
– Општинска управа је обезбједила неким превозницима субвенције за превоз путника на неким локалним линијама. Исто тако мора да се уради и са међуградским саобраћајем – сматра Бојовић.
Некадашње предузеће "Превоз Пљевља" имало је око 40 аутобуса за превоз путника. Поред линија до Подгорице, Београда, Сарајева, Ниша и других већих центара, постајале су посебне линије до сусједних градова. Посебно се водило рачуна о линији Пљевља–Пријепоље и Пљевља–Прибој, јер су многи Пљевљаци у то вријеме путовали до Београда возом из Пријепоља или Прибоја. Поред међуградског саобраћаја ово предузеће је одржавало саобраћајне линије до свих села. Са гашењем "Превоза Пљевља" радници су остали без посла, а Пљевљаци практично без аутобуског превоза.
