На јуче одржаној сједници Скупштине општине Херцег Новог одборници су највише времена утрошили на расправу о улагању у објекте од општег интереса попут шеталишта у Игалу, на потезу од тржног центра "Галеб" до "Титове виле", базена на Шкверу, те изградње спортских објеката на Жвињама, што је обједињено у једну тачку дневног реда.Већином гласова усвојени су предлози одлука о утврђивању локација за реконструкцију или изградњу локалних објеката од општег интереса
Одборник ДПС- а Борис Вуковић био је мишљење да дио шеталишта од Титове виле до Галеба нарушава углед града, те да је његова реконструкција одавно требала бити приоритет, а да локална власт повлачи погрешне потезе.
-Одлуком која је пред нама се не предвиђа постављање канализације, већ како стоји у одлуци ријешиће се атмосферске воде, јавна расвјета и тако даље, што значи поплочаће шеталиште, а онда га поново рушити постављањем канализационе инфраструктуре. Питао бих господина Катића, зар нисте на некој од претходних сједница рекли да ће се Општина задужити код комерцијалних банака за колектор у Игалу – питао је Вуковић и додао да на сајту Општине стоји одлука која се односи на три милиона еура за канализациони колектор и уређење шеталишта.
-Шта је са том одлуком, одакле одлука од милион, а не три милиона еура, зашто нећемо у скорије вријеме постављати канализациони колектор, јер знамо да је та дионица шеталишта изводљива од октобра до јуна. То значи да ова дионица вјероватно неће бити урађена до 2023. године - упитао је Вуковић.
Предсједник Општине Стеван Катић појаснио је да су увидом у планске документе за шеталиште у Игалу видјели да не постоји јединствен плански документ већ три различита по којима би се посао радио из три фазе.
- Зато смо одлучили да предложимо да иде као јединствен пројекат који треба да се ради као допуна ономе што је већ завршено. Чујемо причу као да у Игалу не постоји колектор па да и он треба да се гради. У Игалу постоји колектор он је изграђен 70-тих година и тада је последњи пут рађена реконструкција те трасе шеталишта. Чекали смо ево 50 година да се та прича покрене. Сви су је могли покренути у претходном периоду али нису. Драго ми је да је тај пројекат ушао у капитални буџет државе, завршен је пројекат за колектор, постоји грађевинска дозвола, видјећемо у односу на процјену Водовода и уколико се успостави да је потребно радити и једно и друго радићемо паралелно и нећемо копати ништа за двије или три године. Све што се сада ради, ради се за наредних 30, 40 година - рекао је Катић и додао да Општина има највише имовине, више од милион квадрата, на Жвињама гдје је планирана изградња еко- спортског села.
- Тежимо да град буде мјесто за припрему спортских екипа у зимском периоду и све што радимо иде у том правцу - нагласио је Катић.
Он је подсјетио да је за вријеме власти ДПС – Избор поништен важећи плански документ на коме је била предвиђена градња аутобуске станице, те да је СО 2016. донијела одлуку да се на том мјесту гради школа и станови за социјалу, што је било противзаконито.
-У наредном периоду имаћемо измјену планског документа да би се на дијелу Шиштета градила школа - рекао је Катић и додао да су гондола и жичара пројекти који би требало да афирмишу град.
Секретар Секретаријата за просторно планирање и изградњу Владислав Велаш појаснио је да не треба мијешати урбанистичко-техничке услове и неку процедуру грађења која важи мимо тог члана и ову одлуку о грађењу локалног објекта од општег интереса.
- Ми данас само одређујемо локацију, не бавимо се уопштеним пројектом, не издајемо УТ услове. Закон о планирању и изградњи нам је дао могућност да примјенимо одлуку о грађењу, односно ову одлуку о објектима од општег интереса - истакао је Велаш.
