Бројне средњовјековне утврде, мање или више очуване, говоре о богатој историји града, којем су "оквир за слику" дали Шпанци, Аустроугари, Турци, Млечани... Оно што је заједничко свим тврђавама је недовољна валоризација или чак њен потпуни изостанак.
Ана Замбелић Пиштало, секретар за културу и образовање, тврди да локална управа настоји да кроз различите облике промоције и пројекте финансиране из фондова Европске уније промовише утврђења као културноисторијску понуду града.
-Кроз Студију за заштиту културних добара, припремљену 2018. године за потребе ПУП-а, Општина Херцег Нови јасно је назначила смјернице неопходне да се у конзерваторском погледу заштите сва утврђења. У фокусу нашег интересовања углавном су четири тврђаве, Форте Маре, Канли кула, Шпањола и Мамула, на којој се тренутно изводе радови. Међутим, у новској општини имамо још тврђава, мање познатих јавности, али које кроз промоцију треба да постану доступне како Новљанима тако и туристима, истакла је Замбелић Пиштало.
Међу њима су, како је указала, утврђења на полуострву Луштица, од којих је најпознатије Арза.
Замбелић Пиштало наводи да је Радојица Павићевић објавио књигу "Аустроугарска утврђења на територији Боке которске", која је подржана кроз издавачку дјелатности Секретаријата. Аутор тренутно ради на новом издању, а ријеч је о књизи посвећеној турским тврђавама. Замбелић Пиштало је подсјетила да је Општина учесник међународног пројекта заштите утврђења "Фортитуд" ("Fortitude"), чији је циљ развијање нових сегмената на историјским тврђавама како би се обогатила културно-туристичка понуда.

Захваљујући Министарству просвјете, културе, науке и спорта и УНДП, средњовјековна твђава Шпањола требало би да добије иновиран изглед и сасвим нову функцију.
Циљ реконструкције је успостављање међународног креативног хаба.
Из УНДП-а подсјећају да је за израду конзерваторског пројекта ангажована компанија "ЕНФОРМА" доо из Котора, која је на међународном јавном конкурсу за иновативно рјешење ревитализације тврђаве Шпањола у Херцег Новом добила прву награду за савремено архитектонско – урбанистичко рјешење за пренамјену.
На питање да ли су прелиминарна археолошка истраживња укључила локалне археологе и ако нијесу због чега нијесу, појашњавају да су прелиминарна, односно сондажна археолошка истраживања укључила установу која посједује неопходне истраживачке лиценце и лиценце за надзор над археолошким истраживањима, у складу са законом, с обзиром на то да истраживања не могу да врше појединачно физичка лица". Указују и да је процес израде конзерваторског пројекта и извођења сондажних археолошких истраживања пратила и Управа за заштиту културних добара (Подручна јединица Котор), која је својим рјешењем именовала вршиоца сондажних археолошких истраживања.