Општина Бар већ 30 година обећава рјешавање питања водоснабдијевања у Мјесној заједници Острос, али Крајињани и даље воде немају. Мада је овај проблем за Општину свих тих година био приоритет, Крајињани истичу да је све остајало на обећањима, посебно предизборним, а последња дата била су 2020. године пред локалне изборе.
На подручју Остроса нема ниједне фабрике или значајнијег привредног колектива, нема јавног превоза, чести су проблеми и са напајањем струјом, млади људи све више губе наду што се тиче запослења, па је мјештана Остроса све више у Америци него у родном крају. Подсјетимо, Исмаил Дода, некадашњи одборник Демократског савеза у Црној Гори, на сједници локалног парламента није гласао за одлуку о буџету за 2017. годину, а као главни разлог навео је лош однос Општине према питању водоснабдијевања Крајине. Дода је тада навео да је још осамдесетих година ХХ вијека добијена грађевинска дозвола за пројекат водоснабдијевања, те да "Крајина ни дан-данас нема уредно водоснабдијевање".
Према ријечима предсједника Општине Бар Душана Раичевића, у децембру 2020. године завршена је израда студије водоснабдијевања општине, која је предвиђена акционим планом стратешког плана развоја општине Бар за период 2020–2025. године. Раичевић каже да је ово први пут да Општина Бар креира овакав стратешки документ који ће бити од круцијалног значаја за рјешавање проблема уредног водоснабдијевања цијеле територије општине и коначно систематски одговорити на овај вишедеценијски изазов.
– Као зона од посебног интереса за развој туристичке привреде препозната је област у приобалном дијелу Скадарског језера од Вирпазара до Остроса, а затим и од Остроса до села Цкла. Водоснабдијевање обалног дијела Скадарског језера је веома захтјевно из разлога присутности великих разлика у надморској висини, пратећи локални пут. Такође отежавајућу околност представља и велика разуђеност насеља, велико растојање између малог броја кућа. Велики проблем представља и простирање села која се протежу од самог језера до надморских висина од по неколико стотина метара – каже Раичевић и истиче да је, имајући у виду туристичке капацитете Скадарског језера са приобалним појасом, као и потребе становништва у залеђу Бара, развој водоводне инфраструктуре на овом подручју од посебног интереса за локалну управу.
Раичевић ипак не прецизира када се Крајињани могу надати да ће добити водовод и имати уредно водоснабдијевање.
