Божићни устанак једнствен је примјер патриотизма и оданости домовини, који већ дуже од једног вијека инспирише генерације Црногораца како да се воли своја земља и бране основне вриједности једног друштва и народа, казао је градоначелник Пријестонице Цетиње Александар Кашћелан након што је са предсједавајућим Скупштине Милованом Јанковићем и предсједником Удружења бораца НОР-а и антифашиста Цетиња Стеваном Радуновићем положио вијенац на споменик херојима Божићног устанка у Бајицама.

Представници Пријестонице и УБНОРА вијенац су положили и на споменик Ловћенска вила.

Кашћелан је оцијенио да иза чина божићних устаника и њиховог „непристајања на нестајање, на духовно и политичко поробљавање, на губљење државности и народне особености“, стоји само једна потреба - а то је слобода.

- За њу су гинуле генерације наших прађедова. На њиховој жртви подинута је савремена Црна Гора, која не смије бити ништа друго до грађананска и држава правде, отворена за све људе, нације и вјере, самостална и привржена вриједностима западних демократија. Борећи се за право, част и слободу Црне Горе, божићни устаници су нам предали у аманет прерогативе наше државности – језик, нацију, цркву, на које се у потоње вријеме удара са свих страна - рекао је Кашћелан.

Према његовим ријечима, нијесу нам непознати завојевачи.

"Иста је то стољетна матрица потирања свега црногорског, као завршног чина њихове преписивачке историје, чије празнине се морају попунити догађајима и личностима који им по ничему не припадају“.

- Зато је одбрана црногорског језика и цркве, црногорске нације, од пресудне важности за опстанак државе Црне Горе и њених грађана који се осјећају као Црногорци, без обзира којем националном и вјерском корпусу да припадају - казао је Кашћелан.

Градоначелник Пријестонице сматра да се дешавања уочи Божића 1919. године, „та искра у мраку нове државе у чијој тмини и казамату је тада заробљена стара црногорска држава, никада није се угасила. Преносила се с очева на синове, с мајки на шћери, све до 2006. када је обновљена црногорска државност“, тврди Кашћелан.

Он је казао и да нас „историја учи да посебно не треба вјеровати онима који се одрекну сопственог народа и државе“.

- Такви су најгласнији када треба ударити по Црној Гори и вазда потоњи када је треба бранити од гнусних напада којима је изложена. Ово вријеме, исто као и прије 104 године, иште мудре људе и промишљене одлуке, тражи слогу и заједништво, да би се одлучно супротставили етноциду којем свједочимо - поручио је он.

Кашћелан вјерује у снагу народа, у његову памет и разборитост, у његову моћ да раздвоји „жито од кукоља“, у његову вјеру да је вјечна Црна Гора док нас има.

- Антифашистичко Цетиње, које у свом бићу носи и дјело божићних устаника, кадро је да се супротстави свим покушајима политичке вулгаризације у коју га, заједно с Црном Гором, покушавају увући они који не знају о себи даље од првог кољена - казао је он.

Кашћелан сматра и да грађанска, антифашистичка, секуларна држава Црна Гора, будућа чланица Европоске уније, нема алтернативу.

- На то нас обавезује наша прошлост, али и наша, увјерен сам, свијетла будућност. Нека је вјечна слава и хвала устаницима Божићног устанка! Да је вјечна Црна Гора - поручио је градоначелник.

Предсједник Удружења бораца НОР-а и антифашиста Цетиња Стеван Радуновић казао је, након полагања вијенаца на споменик „Ловћенска вила“, да се тим чином исказује поштовање према црногорским добровољцима који су, на вијест да је држави Црној Гори потребна помоћ, кренули из Америке да помогну својој домовини.

- Нјихово дуго путовање, нажалост, завршено је трагично непосредно испред луке Медова, гдје је требало да се искрцају. Брод је наишао, случајно или не, а ван сваке сумње је да није било случајно, на савезничке мине, и био потопљен. Не зна се тачан број, ни имена људи који су страдали, а помиње се око 400 добровољаца и дио међународне мисије Црвеног крста. Остала је обавеза према њима да се макар сазна да ли се тај догађај десио “случајно”, а није. Је ли то некоме одговарало да они не дођу и бране Црну Гору? Је ли то неко и њих и Црну Гору осудио на пропаст? ... И много тих и таквих питања је остало без одговора, и то је наш дуг према њима - казао је Радуновић.

Он сматра да та обавеза не представља само исказивање поштовања према страдалницима, већ и да би се више знало о поменутом догађају, јер би у каснијем периоду било теже онима који плету мрежу око Црне Горе, а то су, истакао је Радуновић, чињели увијек, а чине и сада.

- Наша је обавеза да их се сјетимо не само на овај датум. Оно што би највише требало, и што би они сасвим сигурно да могу проговорити пожељели, јесте да чувамо оно жашто су живот дали. Да чувамо Црну Гору од оних који је нападају а не да, као што је нажалост доста често било, као што је и сада, налазе саборце и извршиоце у самој Црној Гори. Нека је вјечна слава и хвала црногорским добровољцима који су страдали под Медовом. Нека је слава свим борцима за Црну Гору који су је стварали и бранили кроз хиљадугодишњу историју. На нама је, ако смо достојни њихови потомци, да их чувамо од заборава и да чувамо оно зашто су погинули - поручио је Радуновић.