Цетиње и циjела Црна Гора данас су на раскрсници због фалсног преиспитивања историjе, коjим се покушаваjу изjедначити жртве и злочинци, антифашисти и фашисти, оциjенио jе градоначелник Александар Кашћелан на свечаноj сjедници Скупштине Приjестонице Цетиње, коjа jе организована поводом 13. новембра Дана ослобођења града.
Кашћелан сматра да jе тешко остати имун на нагли заокрет удесно знатног диjела црногорског друштва, а не упитати се „како смо то дозволили, шта смо то превидjели, гдjе смо погриjешили“.
„Антифашизам нема алтернативу, jер jе његова суштина садржана у основном систему цивилизациjских вриjедности, у коjем се поштуjе слобода и избор свакога човjека, гдjе национални, етнички, вjерски и дуги осjећаjи припадаjу искључиво приватоj сфери. Гдjе jе име симбол у комуникациjи, а не знак за сатирање и уништење“, казао jе Кашћелан.
Према његовим риjечима, Црна Гора, она грађанска и освиjештена, не смиjе дозволити да се заустави „точак напретка и да се врати у таму, у коjем jе била слушкиња у споственом дому“.
„Не смиjу се више никада поновити сцене с почетка септембра ове године, када се црногорска приjестоница гушила у сузавцу и димним бомбама, jер су се грађани дрзнули да искажу бунт против кршења устава и основних људских права, против одлуке извршне власти да примат да jедноj вjерскоj заjедници“, навео jе градоначелник.
Он jе поjаснио да се не може у секуларноj држави са инстанци власти, ма коjа већина да jе конституише, наметати религиjски радикализам, нити вjерски лидери и учења.
„Не може се примjеном правног насиља и моћи отимати имовина, нити преузимати ингеренциjе других грана власти. Не може се тражити од Црногораца да буду мањина у своjоj држави, нити да пристану на романсирање сопствене историjе или на њен извоз када се укаже потреба да се истакне важност завоjевача и осваjача...“, казао jе Кашћелан.
Он jе оциjенио да jе „тешко бреме“ на сваком грађанину Црне Горе, без обзира коjем идеолошком и националном корпусу да припада или коjем богу да се моли.
„Ми коjи смо рођени у Црноj Гори, не смиjемо дозволити да будемо дио туђе агенде, jер нас боли несрећа нашег комшиjе био он Црногорац, Србин, Хрват, Бошњак, Албанац, Муслиман или Ром. Не смиjемо дозволити да нас ово акутно стање подjела паралише до мjере да реагуjемо само када претрпимо лични губитак и када jе већ касно“, упозорио jе Кашћелан.
Он jе истакао да сви морамо дати допринос да се сачува гађански концепт државе Црне Горе и настави њен евроатлански пут.
Кашћелан jе навео да овогодишњи празник ослобођења Цетиње обиљежава у години jубилеjа – 80 jе година од устанка црногорског народа у Другом свjетском рату у коjем су, раме уз раме, са другим грађанима Црне Горе, региона, Европе и свиjета, своj значаjан допринос дали и Цетињани и Цетињанке.
„Моjим суграђанима и суграђанкама честитам оваj важан празник нашег града и одаjем пошту свим његовим синовима и кћерима коjи су положили живот борећи се за слободу, за право и част Црне Горе“, рекао jе градоначелник.
Кашћелан jе на сjедници представио резултате у раду локалне управе између два празника, наводећи да jе градски буџет за првих 10 мjесеци реализован у износу од готово 85 одсто, а настављена jе и консолидациjа jавних финансиjа.
„У посљедње три године задужење Приjестонице смањено jе за око три милиона еура, приjевремно су враћена два кредита, а имовина jе увећана за 3,6 милиона еура. У мандату ове локалне управе по основу Закона о Приjестоници у Цетиње jе уложено више од 20 милиона еура“, рекао jе он, наводећи да jе добра реализациjа и Програма развоjа за 2021. годину.
Предсjедница Скупштине Приjестонице Деjана Диздар оциjенила jе да Дан ослобођења подсjећа на слободарски дух Цетиња, на 49 Цетињана коjи су проглашени за народне хероjе, на мултикултуралност, историjски значаj, снагу и континуитет црногорског друштва у борби против фашизма.
„Данашњом сjедницом одаjемо почаст онима коjи су живjели за идеjу и за њу дали животе, а коjи су нас учинили поносним - да их се сjећамо са поштовањем, jер су нам оставили у завjет чување тековина на коjима почиваjу антифашизам и борба против национализма“, навела jе она.
Предсjедница Диздар казала jе да jе Скупштина Приjестонице у претходноj годони одржала седам сjедница, усвоjила 106 аката, а од одлука коjе су изазвале наjвећу заинтересованост одборника издвоjила jе оне коjе су се односиле на социjално становање, подстицаjе привреди и грађанима, на стратешка документа из области културе, заштите животне средине и омладинске политике.
Посебан значаj, како jе додала, имале су инициjативе грађана, а нарочито она коjа се односила на своjину Цетињског манастира, на коjу jе локални парламент одговорио позитивно, у складу са своjим надлежностима.
„Она нам jе показала да као друштво требамо шири диjалог и суштинско суочавање са подjелама, искрено разумиjевање jедни других и прихватање права другога на различитост, достоjанство, сигурност, неповредивост физичког и психичког интегритета, слободу мирног окупљања и слободу вjероисповиjести“, казала jе Диздар.
На свечаноj сjедници ове године први пут jе додиjељена медаља за хуманитарни рад и допринос развоjу локалне заjеднице црногорском исељенику и потврђеном хуманисти Блажу Средановићу. Уручене су и студентске награде Илиjи Зековићу, Моники Вуjисић, Ивани Дендић, Мариjи Мрђоновић, Николети Ивановић, Наташи Вукићевић и Ксениjи Борозан.
Поводом Дана ослобођења градоначелник Александар Кашћелан, предсjедница Скупштине Деjана Диздар и представник Удружења бораца Народноослободилачког рата и антифашиста Цетиња Радивоjе Вуjовић положили су, у знак поштовања према хероjима НОБ-а и антифашистичке борбе, виjенац на спомен костурницу. Виjенац jе положен и на споменик палим борцима испред Влашке цркве.
