Међу андријевичким мјестима која из године у годину биљеже све мањи број становника налази се и село Кошутиће које тренутно броји нешто око 80 становника, или пет пута мање него половином прошлог вијека.
Да се ово село, које обухвата површину од десетак километара квадратних, суочава с драстичаним падом наталитета и све израженијом миграцијом становништва, указује и податак да је преко 50 кућа, од 86 евидентираних, затворено. Статистика говори да у Кошутићима на једном километру квадратном тренутно живи само 6,6 становника.
Мјештани тврде да ови подаци сами по себи говоре да је у Кошутићима тешко организовати нормалан живот и да се због народ сели у неке срећније крајеве.
- Кошутиће је постало мјесто гдје је врло тешко организовати нормалан живот. Свега неколико људи из села је у радном односу. Остало су углавном пензионери или они који се налазе на бироу рада. Има људи који се на Заводу за запошљавање налазе и преко 25 година. То је трагична ситуација иако држава у својим програмима као приоритено питање намеће смањење броја незапослених и заустављање исељавања са руралног поручја. Овај народ се уморио од таквог декларативног залагања, јер младим људима су, умјесто празних прича, потребна конкретна рјешења. Због тога народ и одлази у неке срећније крајеве – каже мјештанин Милета Ђерковић.
Сличног мишљења су и остали мјештани, наводећи да досадашња залагања надлежних нијесу дала очекиване резултате кад је у питању развој села и економско јачање локалног становништва. Они од државних и општинских институција траже да осмисле пројекте чија ће реализација директно утицати да се заустави изражена миграција. Сматрају да би држава, кроз ефикасне подстицајне мјере, давање повољних кредита и обезбјеђивање откупа тржних вишкова, требало да гарантује младим људима да ће од свог рада моћи нормално да живе у мјесту свог рођења.
-Подручје Кошутића располаже изузетним природним ресурсима. Међутим, ти ресурси стоје на услузи појединцима са стране, док мјештани од тога немају нарочиту корист. Уз то, врло мало је урађено по питању валоризације туристичких потенцијала коју треба да прати производња здраве хране. Некадашње њиве и ливаде зарастају у коров. Једноставно, под оваквим условима овдје нема живота због чега народ и одлази. Државне и општинске институције треба да осмишљавају програме чијим би се спровођењем задржало ово мало народа што је остало да живи на вјековним огњиштима својих предака – казао је Мирољуб Вујовић.
Мјештани тврде да су путеви у катастрофалном стању и да у протеклом периоду није урађено ништа значајније у циљу побољшања услова живота на простору Кошутића.
-У селу има на десетине километара неасфалтираних путева. Чак ни пут према гробљу није асфалтиран. Ти путеви су крајње неусловни за нормално одвијање саобраћаја. Но, и поред тога, на овом подручју није постављен ниједан метар асфалта. У таквим околностима не може се говорити о неком развоју и проспетитету, тим прије кад се зна да су добри путеви основ напретка. Зато очекујемо да ће се у наредном периоду више пажње посветити модернизацији саобраћајница у нашем селу, јер сви добро знамо да су у неким другим општинама и последње чуке добиле асфалт – истиче Ђерковић.
