Канте, бидони и бачве прво су што се може уочити пред скоро сваким домаћинством у плужинском селу Горња Брезна. Посуде им служе да би са оближње стублине допремили воду, коју иначе жељно одавно ишчекују, а понадали су јој се прошле године када су потекле прве капи из водовода у изградњи, који је отворио бивши министар пољопривреде Милутин Симовић.
– Било је то пред прошлогодишње парламентарне изборе и понадасмо се да је и нас Бог погледао, да се отарасимо више канти и бидона. Отвори министар чесму, потече вода, али чим он оде нестаде и воде и понијеше са собом неку пумпу коју су били донијели. Прође од тада скоро година, а ми и даље по старом, испричала је у разговору за "Дан" седамдесетшестогодишња мјештанка Слободанка Паповић.
Свакодневно она и њен двије године старији супруг Милинко, поране како би уграбили да прије него се замути вода из стублине на мала колица довезу у кантама и бидонима воде за домаћинство. Срећа је, каже Слободанка, те им је стублина близу, па још увијек колико-толико на тај начин могу за своје потребе допремити воде, а живе сами јер су им дјеца отишла за послом..
– Кад је почела прича да ће градити водовод сви су се овдје обрадовали, нас двоје посебно, у годинама смо и тешко нам је да више доносимо воду. Направили смо септичку јаму, шахту и припремили за прикључак који треба да платимо. Како га платити, ко има повјерења да ћемо добити воду након тога што се десило прошле године, истакла је она.
Милинко каже да је стублина, која је недалеко од њихове куће, каптирана прије више деценија и користи је већина домаћинстава у Горњим Брезнима, поготово љети.
– Извор је добар, али како нас доста користи, замути се јер се не пази, па зато поранимо не би ли прије свих узели воду. Засад, а то траје од када знам, немамо другог избора, рекао је Милинко.
Њихове комшије Радоња и Јелена Тодоровић баве се сточарством и имају фарму од двадесет крава. Како појашњавају, управо због тога што у Горњим Брезнима још увијек нема водоводне мреже, сав посао око стоке обављају на стари, примитиван начин.
– Понадали смо се новом водоводу, јер се радило на томе и рекли су да ће вода цијевима доћи прошле године. Међутим, дошао је Симовић, доћерали пумпу, пуштили воду, сликали се и отишли. Нема од тога изгледа користи и ако нам не помогне предсједник Плужина Мијушко Бајагић, још дуго ћемо се ми секати са кантама и бидонима, каже Тодоровић.
Како је рекао, један од комшија је без ичије сагласности у стублину поставио пумпу како би до своје куће црпио воду.
– Упозоравали смо га али ништа. Прошле и ове године долазила је због тога Комунална полиција, ни то није помогло. Због те пумпе ризик је из стублине узимати воду, има струје. Ми унуке не смијемо послати да нам донесу воде. И ми кад наливамо посуде поставимо пумпу, али је макнемо кад завршимо, огорчен је Тодоровић.
За њихово домаћинство потребна је већа количина воде, па иако имају бистијерну, Тодоровићи све посуде које имају до стублин е превезу трактором.
– У данашње вријеме, је ли жалосно да морам штедјети воду, све пазим колико се потроши, да се случајно не проспе која кап. А треба домаћинство одржавати, љети су нам ту дјеца, унучад... Зна ми грбача како ми је, све на секање, истиче Јелена.
Тодоровићи су за сада за прикључак од тражених око 400 еура, уплатили 300. И остатак ће, каже Јелена, само када виде наставак радова.
–Ма платили бисмо и хиљаду еура само да вода до куће дође – категорична је Тодоровић.
Иако живи сам и не држи стоку и Вељко Тодоровић каже да би волио видјети да вода потече из чесме у кући или испред куће
– Лако ми је за мене донијети воде са стублине, али до када ће остали, који имају породице, на себи носити воду. У стублини је жива вода, кажу да је дотле стигла испод Војника. Њемци су је 1988. године испитивали и закључили да је веома квалитетна, па су хтјели и фабрику воде ту да граде – прича Вељко Тодоровић.
