Објекат школе у селу Мијаковићи / -Б,Је.

Мјештани Мијаковића огорчени на Министарство просвјете: Народ градио, а немар школу урушава

Призор коjи свакодневно дочекуjе осмогодишњу ученицу трећег разреда Мариjу Буjишић и њену учитељицу Наташу Терзић, су ољуштени зидови и плафон, дотраjали полутрули подови, кров који прокишњава

Мјештани пљеваљског села Мијаковићи огорчени су на Министарство просвјете због изузетно лошег стања у којем се налази школски објекат у њиховом селу. Ради се о петоразредном Подручном одјељењу које ради у оквиру деветоразредне Основне школе "Миле Перуничић" у селу Марина шума. Школски објекат у Мијаковићима, кажу мјештани, саграђен је далеке 1936. године, али је последњу деценију препуштан пропадању. Тренутно наставу у овој школи похађа само један ученик.Призор коjи свакодневно дочекуjе осмогодишњу ученицу трећег разреда Мариjу Буjишић и њену учитељицу Наташу Терзић, су ољуштени зидови и плафон, дотраjали полутрули подови, кров који прокишњава. Мариjина мајка, Славенка Буjишић каже да таj проблем траjе годинама.

- Сви наши захтjеви да се нешто уради и школа уреди досад нијесу уродили плодом. Обраћали смо се бившем директору, али ништа ниjе урађено, само су нове клупе дониjете и преграђена велика учионица, како би се лакше загриjавала - каже Буjишић која од надлежних тражи да помогну како би се њеноj кћерки створили бољи услови за учење.

Мјештани Мијаковића кажу да је запуштена и школска сала која је некада била мјесто за окупљање, а у лошем стању је и школско двориште.

-Ово је Богу плакати - каже Велиша Лазаревић (84) који прича да је у овој школи похађао наставу одмах након Другог свјетског рата и да је у њој било око 80 ђака, а први послијератни учитељ био је Арсеније Ћосовић.

- Страшно је да је објекат који су мјештани сами изграђивали препуштен пропадању - каже Лазаревић.

Академик Бошко Живковић прва знања стицао у Мијаковићима

-Из ове школе је потекло доста успјешних људи, који су се доказали у привреди у науци. Овде је прва знања стицао и садашњи академик Бошко Живковић, који је једно вријеме био и вицегувернер Народне банке Србије, каже Велизар Бећо Анђелић.

Он истиче да је шесдесетих и седамдесетих година школа радила у двије смјене и да је имала два учитеља.

-У школу сам пошао у јесен 1967. године и учитељица ми је била Стана Гачевић. Сјећам се да је тада наству овдје похађало 60 ученика - каже Анђелић.

Мјештанин Мијаковића Миле Анђелић каже да није случајно одабрано ово мјесто за градњу школе јер је оно увијек било мјесто окупљања овдашњег становништва.

- Градња школе почела је 1935. године и већ наредне године у њој се одвијала настава. За градњу школе мјештани су сакупили тадашњих 80.000 динара и нису добили другу помоћ. Они становници села који су теже живјели, учествовали су више у физичким пословима, тако да су сви дали допринос. Народ је градио школу и једино је плаћано седам мајстора који су је зидали и који су били из Далмације - прича Анђелић и додаје да није поштено да пропада школски објекат који је народ градио сопственим трудом.

Мјештани Мијаковића плаше се од урушавања кровне конструкције на објекту школе. Видно је да су потковице пропале, а на појединим мјестима кров и прокишњава. Инжењер Велизар Бећо Анђелић каже да је школски објекат у претходном периоду обнављан трудом локалног становништва, а да је помоћ државе увијек била недовољна.

- Апелујем на надлежене у локалној управи и држави да не дозволе даље уништење овог објекта - каже Анђелић.

Вршилац дужности директора школе Светлана Буjишић коjа jе приjе избора на ову дужност, пет година радила као учитељица у Миjаковићима, каже да очекуjе да се крене у рjешавање проблема.

- Школа у Мијаковићима не задовољава услове за безбjедно одвиjање наставе. Ја сам 2016. године, као учитељица, написала извjештаj о стању у школи, али нико ништа ниjе предузео како би се оно поправило. Министарству сам доставила податке шта треба ургентно да се уради и очекуjем да ће се ускоро таj проблем риjешити - каже Буjишић.