Хуманиста, волонтер и човјек који је до сада чак 125 пута добровољно дао крв, Миодраг Драган Николић приредио је и уз помоћ Црвеног крста Никшић објавио књигу о Удружењу добровољних давалаца крви Жељезаре. Управо то удружење поставило је темеље добровољном давалаштву у Црној Гори, а и на Балкану јер је 1960. године било прва организација која је окупљала оне који су вољни добровољно да дају драгоцјену течност.
-Нисам хтио да падне вео заборава на читаву армију безрезервно хуманих људи. То је својврсна епопеја хуманости, човјекољубља, солидарности и емпатије према човјеку.Књигу сам урадио да би је сваки добровољни давалац крви добио бесплатно. Мислим да сам монографијом испунио неки свој циљи јер читав живот сам посветио људима, волонтирању и добровољном давалаштву, истакао је на промоцији монографије Николић који је и био радник Жељезаре а члан је удружења и данас.
У књизи су историјски подаци о добровољном давалаштву у Црној Гори, Никшићу, Жељезари, обогаћена је подацима, фотографијама и бројним новинским извјештајима о њиховом вишедеценијском раду. Септембра 1960. године др Светозар Чико Булатовић окупио је жељезарце Милету Божовића, Радивоја Деспотовића, Таша Грбовића, Радомира Кнежевића, Милорада Мајора Кривокапића, Божидара Лажетића, Живка Матовића, Јагоша Никчевића, Радоша Пјешчића, Мирка Перовића и Химлију Тигања. Несебично су им придруживале колеге, а Удружење је постало институција на коју су се ослањале готово све здравствене установе, чак и онда када је њихова фабрика затварана и над њом увођен стечај, а број радника се драстично смањивао. Из плејаде првих чланова међу живима данас је Милета Божовић (84) који је први пут добровољно крв дао четири године прије оснивања Удружења. У Никшићу је крв дао око 60 пута, а још и двадесетак у другим градовима. Дешавало се, испричао је он, да крв да и по два пута у мјесецу, па кад му не би дали у Никшићу, ишао је у други град.
-Спремам се за пут "тамо", а ова монографија ће остати да живи. Неко ће имати документ, а не само моју причу - казао је Божовић.
Монографија Драгана Николића, оцијенила је секретар никшићког Црвеног крста Ана Мацановић, својеврстан споменик најхуманије људске дјелатости. Споменик је мукотрпном шесдесетогодишњем битисању бројних ливаца, топиоца, електричара, крановиђа и, како је рекла, других мајстора ужареног жељеза, гдје се глава чешће губила, него чувала.
-Ово је монографија о људима који су спасили хиљаде живота, не тражећи заузврат ништа, зато је то монографија живота и човјека - казала је Мацановић.
О књизи и хуманости Никшићана говорио је и Драган Митов Ђуровић, у програму, који јеводио Миро Николић, учествовали су ученици Музичке школе "Дара Чокорило"- дует хармоника Димитрије Кнежевић и Иван Бурић, и вокална соло умјетница Ксенија Перишић уз клавирску пратњу мр Иване Пешић.
