Владислав Велаш / -к.м.

Од 5.000 захтјева, у Херцег Новом само 13 објеката легализовано

Донијели смо 1.250 рјешења о прекиду поступка легализације, што не значи да и ти објекти неће бити легализовани када се стекну услови. Људи су прибавили сву документацију која је тражена од њих, појаснио је Владислав Велаш

Од 2017. године, када је почео процес легализације објеката, Општина Херцег Нови, односно надлежни Секретаријат за просторно планирање и изградњу имао је рок од свега 9 мјесеци за за подношење захтјева. Како је појаснио секретар Владислав Велаш, у првом кругу легализације поднесен је велики број захтјева. Поднијето је 5. 000 захтјева, а 2020. године измјене закона о планирању и изградњи утицале су на поступак и ток легализације.

- Сви ти предмети започети по тада важећем закону завршавају се по измијењеном. У прошлој години имали смо 3.800 позива за допуну захтјева за легализацију. Рјешење о легализацији по сада важећем закону по нама није идеално и сматрамо да га треба мијењати, како би већи број објеката могао бити легализован. У ишчекивању новог закона, спроводимо поступак легализације по важећем закону. Досад смо донијели 13 рјешења о легализацији објеката, и 1.250 рјешења о прекиду поступка легализације, што не значи да и ти објекти неће бити легализовани када се стекну услови. Људи су прибавили сву документацију која је тражена од њих - појаснио је Велаш.

Фали планска документација

-У Херцег Новом велики проблем је недостактак планске документације. Чак 50 одсто територије града је без важеће планске документације. Тамо гдје нема важећег плана нема могућности за грађење нових објеката и за легализацију. Тако је процентуално много већи број захтјева за легализацију објеката, који се не могу ријешити позитивно у овом тренутку. Али, прекид поступка је законито рјешење и много је боље за све да уђу у поступак легализације, него да плаћају износе, који су далеко неповољнији по њих. Та годишња рента или закуп простора је финансијски пуно неповољнији, него да уђу у поступак легализације и плаћају порез као легални објекти, казао је Велаш.

Услед недостатка важећег планског документа или у случају када се објекат не уклапа у постојећи плански документ, према његовим ријечима, чека се доношење плана генералне регулације или неког будућег плана, који ће препознати објекат. Објашњава да су грађани испунили све што је до њих и што је по закону тражено, али и да прекид траје све до ступања на снагу неког новог планског документа или новог законског рјешења, који ће то питање ријешити на другачији начин. Истиче да су грађани доста незадовољни, али да се законска рјешења морају поштовати.

- Нису то ни мали трошкови за грађане и разумјем њихово незадовољство када унапријед знају да у недостатку планске документације одговор на њихов захјев неће бити позитиван. Једноставно, морамо поштовати закон. Доносимо рјешење о прекиду поступка, а наставак слиједи када се донесе неки нови плански документ или када се измијени закон. Не могу да прихватим нека оправдања да власници нелегалних објеката четири године не могу да нађу ревидента или геометра. Сви објекти треба да се укњиже, да буду евидентирани у катастру, у Пореској управи, да грађани плаћају порез. И то је једна од новина, да им од ове године порез за нелегални објекат неће бити увећан уколико су у процесу легализације - истиче Велаш.

Преко 1.500 објеката није у поступку легализације

Херцег Нови је прва Општина у Црној Гори која је донијела одлуку о годишњој накнади за коришћење простора и спроводи је.

-Свим нелегалним објектима за које су власници претходних неколико година плаћали увећан порез ступањем на снагу ове одлуке престаје обавеза за плаћање увећаног пореза. Они аутоматски плаћају порез као и легални објекти. Због тога је веома битно да објекат буде у поступку легализације и да власници књиже своје нелегалне објекте, јер једино на тај начин их стављамо у исту позицију као и легалан објекат, односно не плаћају увећани порез. Постоји преко 1. 500 објеката за које смо установили да нису у поступку легализације, и њима су послата рјешења по овој одлуци, што значи да сви морају да плате годишњу накнаду за коришћење простора, објашњава Велаш.

Понавља да ће власник нелегалног објекта плаћати порез као да је легалан, али искључиво уколико је објекат у процесу легализације.

- Сваки објекат за који није поднесен захтјев за легализацију, а има их много, добиће ново рјешење према важећој општинској одлуци која је за њих далеко неповољнија. Иако закон тренутно није најбољи, морамо се понашати и поступати у складу с њим - истакао је Велаш.