У просторијама Министарства просвјете, науке, културе и спорта, у организацији Етичког комитета одржан је округли сто на тему „Јачање академског интегритета у институцијама високог образовања Црне Горе”.
-Уводно излагање на овом догађају имала је проф. др Мара Шћепановић, предсједница Етичког комитета, а запажено учешће имали су: шефица Канцеларије Савјета Европе у Црној Гори Евгенија Јакумопулу, координатор пројекта у Савјету Европе Милош Бошковић, и проф. др Игор Ђуровић, замјеник предсједника Етичког комитета. Проф. др Мара Шћепановић отворила је округли сто и укратко представила досадашњи рад Етичког комитета. Овом приликом осврнула се и на рад овог тијела у првом сазиву, с обзиром да је Закон о академском интегритету који је усвојен у марту 2019. године, свој пуни легитимитет добио избором првог сазива Етичког комитета у септембру исте године, када су бивши чланови ЕК, заједно са Савјетом Европе у оквиру пројекта ,,Квалитетно образовање за све“ урадили нацрт Етичке повеље, Пословник о раду и донијели одлуке на основу двије пријаве о кршењу академског интегритета. Међутим, обије пријаве су оборене на Управном суду и враћене на поновно одлучивање-наводе у саопштењу.
-Пословник о раду ЕК није био уподобљен са управним поступком. То је био први инпулс да требамо да промијенимо Правилник , што смо и урадили и унијели још једну новину, а то је могућност анонимне пријаве, која мора бити потпуна и комплетна. Такође, у јуну ове године усвојена је Етичка повеља, чија завршна одредба гласи да се акти приватних и самосталних универзитета морају уподобити са Етичком повељом шест мјесеци од дана доношења. Уз помоћ Канцеларије Савјета Европе у Црној Гори , направљен је сајт Етичког комитета на којем ће бити представљене све активности ЕК, а који ће врло брзо постати јаван-саопштила је је Шћепановић.
Шефица Канцеларије Савјета Европе у Црној Гори, Евгениа Јакумопулу изајвила је да су активности у области образовања у Црној Гори организоване и спроведене по препоруци Комитета министара Савјета Европе како би обезбиједиле квалитет образовања и осигурале принципе ЕТИНЕД-а, Паневропске платформе о етици, транспарентности и интегритету у образовању.
-Кључно достигнуће у овом смислу, на законодавном нивоу, је доношење Закона о академском интегритету, који је први закон те врсте у Европи. Усвојен од стране парламента у марту 2019. године, Закон се бави различитим облицима недоличног академског понашања, питањима плагијата, етичким кодексима и уводи минимални стандард за заштиту академског интегритета у свим високошколским установама, како јавним тако и приватним-објаснила је Јакумопулу и додала да Закон уводи новину на институционалном нивоу што значи да Етички комитет обавља послове очувања, унапређења и заштите академског интегритета и усваја и прати спровођење Етичке повеље.
Највећи изазов у раду била је израда нацрта Етичке повеље, у којој су учествовали стручњаци са Међународног института за планирање образовања УНЕСКО-а и одржали неколико састанака са радном групом од октобра 2020. до јануара 2021. године када је Повеља била финализована и спремна за усвајање. Стручњаци су утврдили да се Повеља бави већином релевантних области и да је у складу са етичким кодексима у Европи , те да се може упоредити са сличним повељама усвојеним широм свијета”.
Координатор пројекта у Савјету Европе , Милош Бошковић изразио је задовољство на прилици да говори о дугом процесу рада на Етичкој повељи, за коју каже да је производ Закона о академском интегритету. Истакао је да је највећи квалитет Закона о академском интегритету формирање Етичког комитета и одредба по којој су универзитети обавезни да ријеше појединачне случајеве у року од шест мјесеци, те да у супротном случајеви иду на Управни суд.
-Квалитативни помак огледа се у томе да неће бити застаријевања случајева, као раније, него ће академска заједница морати да се позабави случајевима плагијеризма и осталим случајевима нечасног академског понашања- нагласио је Бошковић. Етичка повеља према његовим ријечима представља кровни документ за све етичке документе у земљи, односно скуп етичких начела који усмјерава етичко понашање.
Проф. др Игор Ђуровић, потпресједник Етичког комитета, уједно је и творац Појмовника типова кршења академског интегритета чија је намјена да попише шири списак типова кршења академског интегритета из релевантних домаћих и међународних извора. Како наводи Ђуровић, циљ Појмовника је да се академска заједница упозна и са другим препознатим начинима нарушавања академског интегритета који, по софистицираности и тежини доказивања, могу бити много проблематичнији од оних које је кодификовао Закон. У том смислу, Ђуровић је детаљно информисао присутне о смјерницама за препознавање неетичног понашања у науци, чак и онда када кршења академског интегритета нијесу одређена у Закону или их је тешко истраживати.
Након излагања, гости округлог стола били су позвани да учествују у дикусији, како би се кроз размјену искустава, стручних мишљења и сугестија, на конструктиван начин ова област могла још више унаприједити
