Недавним отварањем мале пијаце у Доброти продавци који су дуги низ година своју дјелатност обављали дуж уличних тротоара коначно су добили адекватне услове за рад.

Наиме, на платоу између зграда у центру насеља, предузеће "Комунално Котор" које газдује пијацама, поставило је шест уређених штандова, а у плану је и уређење санитарног чвора.

Никшићанин Веско Мирковић каже да већ седам година у Доброти продаје углавном поврће и воће и да је прођа солидна. Он је раније своје производе купцима нудио из аутомобила, а уређењем пијаце продају је преселио на штанд чији закуп, каже, мјесечно плаћа 180 еура.

-Нисам задовољан том цијеном, скупо је. Немамо мокри чвор, али очекујемо да се то у догледно вријеме направи. Иначе, продајем већином све оно што сам произведем; кртолу (0,80 еура), шипак (1,5 еура), јабуке, орах (4 еура кг), ракију (10 еура). Гајим, купус, кртолу и лук, а у томе ми помаже супруга, док дјеца неће, њих само телефони интересују, прича Веско уз осмијех и изражава наду да ће у вријеме предстојећих празника продаја бити још боља.

Условима на мини- пијаци задовољан је Иван Кликовац из Зете, здравствени радник који је након што је остао без посла у струци, шансу за зараду видио у бављењу пољопривредом.

-Раније смо продавали из кола, камиона, имали проблема с инспекцијама. То је био неки вид привредног криминала пошто смо претходно остали без наших послова за које смо се образовали. Ја сам некада радио у Дјечијој болници у Подгорици. Превише сам се истицао и нисам био политички подобан јер сам био против тадашњег режима и онда сам био вишак. Потом сам се окренуо пољопривреди... Са супругом на имању у Зети узгајам трешње, кајсије, смокве, лубенице, кромпир, раштан, а држим и пчеле и свиње. Крпимо се некако, од тог посла хранимо четворо дјеце, прича Иван за "Дан".

Појашњава да је раније продавао на тротоару, било је, каже, бјежања од инспекција, скривања, а онда су постављени пијачни штандови гдје су коначно добили простор за рад.

-Плаћамо их поштено и инспекције нас сада не дирају. Додуше зарађујемо мање, јер плаћамо закуп, али смо задовољни и некако смо се уљудили- наводи он, додајући да закупци штандова по потреби користе тоалете околних кафана и претежно тамо точе воду или је купују.

-Што се тиче продаје, некад је има а некад нема, али избије се једна плата, да нисмо дужни, гладни, да нам не искључују струју. Овдје отприлике свако има своје купце, објашњава Кликовац који продаје ракију, вино, мед, јаја, раштан, блитву и салату, док је из Улциња набавио мандарине и наранџе. "Комшија" му је Цетињанин, произвођач са Цеклина, који нуди домаће ракију и вино, али превасходно традиционалне производе тога краја пршуту и кобасице.