У Котору има 4.763 пензионера, а просјечна пензија износи 332,43 еура, подаци су Удружења пензионера Котор. Доминирају старосни којих је 3.117, са просјечном пензијом од 356,5 еура. На другом мјесту су породични, њих 1.043, са просјечном пензијом од 296,32 еура и инвалидски којих је 603 са просјечном пензијом од 270,5 еура.

– Током прошле године наш Управни одбор (УО) донио је одлуку да се на терет властитих средстава исплати помоћ најугроженијим пензионерима у два наврата, у мају и крајем прошле године. Прва исплата је реализована у укупном износу од 11.000 еура, у распону од минимум 40 до максимум 100 еура – казао је предсједник пензионера Перо Милошевић на Скупштини удружења одржаној 29. марта.

Додао је да је друга распод‌јела одложена за ову годину, што је последица промјене пословне политике Министарства финансија и Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).

Удружење је, поред редовне новчане помоћи, ријешило и поједине захтјеве пензионера који су били у врло тешком здравственом или материјалном положају, помоћ се кретала од 100 до 500 еура.

– У 2021. години смо обавили распод‌јелу бесповратних новчаних средстава за побољшање услова становања. Подијељено је 7.000 еура и то, 5.000 добијених за те намјене крајем 2020. године од Фонда ПИО и томе је додато 2.000 преосталих од претходне распод‌јеле. Распод‌јела је била јавна и транспарентна. Комисија је обишла све пензионере који су поднијели захтјев, направила записник и дала предлог распод‌јеле – нагласио је Милошевић.

Одмор и рекреација су такође дио активности које се у Удружењу пензионера одвијају током осам мјесеци, а набавка јагњећег меса и зимнице су повољни.

Да је све већи број млађих пензионера чији број се повећава, указао је члан удружења Ђоко Живковић, као и да има тенденција о формирању нових пензионерских организација, сугеришући реорганизацију которског Удружења пензионера.

– Дио обавеза пензионера које проистичу по садашњем Статуту у оквиру невладине организације се редуцирају, уз најбољу намјеру Фонда ПИО да помаже и чини што је могуће, али смањује се број људи који иду у одмаралишта о којима су бринуле локалне, општинске организације. Сада се селимо на двије групе, војне и нерегистроване, смањује се број финансијских дотација по било ком основу. Мислим да би било неопходно размишљати о реорганизацији и ове организације, а у ком правцу то не знам. Не причам због себе и због бављења политиком, али мислим да за то има разлога. Не да сједимо и молимо, него да стварамо равноправнију атмосферу да се разговара, преговара – рекао је Живковић.

Директор Фонда ПИО Ранко Алигрудић подсјетио је на законску обавезу Фонда да помаже пензионерима и стара се о побољшању њиховог животног стандарда, нагласивши важност израде социјалног картона како би се знало ко се налази у стању социјалне потребе.

Минула година, подвукао је потпредсједник Савеза удружења пензионера ЦГ Илија Станишић, била је посебно тешка за ову популацију, оцијенивши да би пензионери требали да имају свог представника у Социјалном савјету државе, али и у Скупштини ЦГ.

На скупу су говорили и Мирко Кордић, Вукашин Вујовић, Гојко Сеферовић, Светлана Бискуповић, Рајко Дашић и Неђељко Живковић.

Осим Извјештаја о раду УО УПК -а и мјесних одбора за 2021. годину, усвојени су програм рада и финансијски план за 2022. годину.