Податак да ће са подручја мјесне заједнице Трпези први разред наредне школске године похађати свега четири ученика јасно посвједочава да се бихораска села суочавају са драстичним падаом наталитета и израженом миграцијом локалног становништва.'
То посвједочавају и мјештани Трпези, које броји око 400 домаћинства. Они указују да статистика говори да је исељавање посебно изражено у минулој деценији и да тренутно у иностранству живи више људи из Трпези него у мјесту свог рођења.
Такође, на лицу мјеста да се примијетити да на овом простору обитавају углавном старачка домаћинства и да постоји велики број новосаграђених, луксузно опремљених кућа у којима нико не живи.
-Подаци су неумољиви и они указују да су миграциона кретања десетковала број ученика у сеоској основној школи. Прије двадесетак година школа у Трпезима бројала је 450 ученика, да би тај број данас био сведен на око 70. Причу о депопулацији становништава у Трпезима употпуњује податак да ће у овом живописног села, које је по последњем попису бројало преко хиљаду становника, следеће године наставу похађати свега четири првака. То је потврда да млади људи у великом броју напуштају ово подручје селећи се ка западноевропским земљама, али и према Подорици и Приморју. Они се врате повремено, граде ту куће, али се не задржавају на дуже стазе - истиче предсједник мјесне заједнице Трпези Митхад Цикотић.
У Трпезима је некада радила фабрика за производњу тепиха која је, упошљавајући око 60 радника,била носилац развоја читавог краја. Мјештани тврде да је упоредо са затварањем овог погона дошло и до наглог одлива локалног становништва. Они наводе да млади људи одлазе из Трпези углавном због недостатка радних мјеста и неравномјерног регионалног развоја.
- Видљиво је да недостатак радних мјеста подстиче младе људе да напуштају Трпези. На то указује чињеница да је ово село доживјело свеукупни напредак кад је овдје радио погон за производњу тепиха. Затварањем тог погона почела је да слаби и економска моћ људи из овог краја, тако да се није чудити што је велики број младих отишао у неке развијеније крајеве. Локална управа се труди колико може да, кроз инвестициона улагања и модренизацију путева, одржи континуитет живота у Бихору, али је очигледно да у свему томе треба већа подршка државе - истако је Цикотић.
Сличну констатацију изрекао је Амар Кожар, наводећи да је небрига према омладини опустошила рурарна подручја на сјеверу Црне Горе.
-Свакодневно гледам како број ученика у нашој школи полако опада. Но, томе се није чудити. Људи су морали да напуштају простор Трпези, јер овдје нема перспекитве за генерације које долазе. Није било радних мјеста, а самим тим ни живота. Ипак, треба се надати да ће се у наредном периоду отворити нека нова развојна прича и да ће Трпези живјети неким бољим животом- закључио је Кожар.
