У Пљевљима се сви слажу да је планина Љубишња велики потенцијал за развој туризма, али улагања у том правцу готово да нема. Тренутно, они туристи који се запуте у планину једино могу да ноће у објекту који су саградили чланови Невладиног удружења "Језерац на Љубишњи". Међутим, капацитет тог објекта је ограничен јер има само седам лежаја. Овог викенда у Љубишњу је стигло шест посјетилаца, а група од осам Подгоричана и поред велике жеље мораће чекати неки наредни викенд да би ноћ преспавала на Тршовој пољани, односно на надморској висини од 1.800 метара.
- У објекту може да се преспава али могућа је и припрема јела, јер постоји кухиња. Свим посјетиоцима дајемо кључ за боравак а они се сами организују приликом боравка - каже Радош Дамјановић, један од чланова поменутог удружења.
Он додаје да је објекат саграђен 2002. године, да је до њега доведена вода, као и да је много тога урађено како би се шира јавност заинтересовала за развој туризма на планини Љубишњи.
-Ово није први објекат који се градио на Љубишњи. Током шесдесетих година прошлог вијека Добрило Зечевић је саградио колибу која је била опремљена за боравак. Нажалост у њој се сада не може боравити. Још жалосније је то што се од тих година није ништа урадило на унапређењу туризма а из планине Љубишње је одвезено на стотине хиљада кубика дрвета, казао је Дамјановић и подвукао да је сада потребно прећи 15 километара изузетно лошег макадама да се дође до Тришове пољане. Од садашњег кампа потом је неопходно прећи око километар ипо да се дође до врха Љубишње, који је на надморској висини од 2.238 метара.
-Концесионари на шуме, последњих година су уништили пут од села Врба до Тришове пољане- каже Дамјановић и додаје да је из Пљеваља потребно прећи око 40 километара да би се дошло до поменуте локације.
У селима испод планине Љубишње, прецизније речено у Мељачком крају, радују се свакој причи око развоја туризма. Сви са којима смо разговарали сложни су у оцјени да им је протеклих година приликом експлоатације шума "Вектра Јакић" уништила путеве, као и да Влада Црне Горе и пљеваљска локална управа ништа не чине како би се овај крај развио.
-Лако је Европљанима објаснити какав је туристички драгуљ планина Љубишња али то није лако објаснити Влади Црне Горе и локалној пљеваљској власти. Интересовање за Љубишњу је огромно али са оваквим путевима или боље речено у оваквом беспућу туристи не могу доћи, каже београдски адвокат, рођени Мељачанин, Славко Јеловац уз објашњење да је он ушао у посао изградње етно села у засеоку Захум.
- Влада и локална управа су навикли само да експлоатишу Љубишњу и да причају неку празну причу. Прича о топлификацији Пљеваља и развоја Љубишње код већине Пљевљака изазива одвратност јер су са том причом много пута преварени - каже Јеловац.
