Сви они који размишљају о селу, односно о томе да помажу пољопривредне произвођаче, морају да дођу до њих да се на лицу мјеста увјере које су њихове стварне потребе, истиче Гојко Недовић пољопривредник из Равне Ријеке. Он је на јуче одржаној централној Јавној расправи, коју је организовао Секретаријат за рурални и одрживи развој подводом израде нацрта,,Програма мјера за подстицај руралног и одрживог развоја за 2022. годину '', истакао да се десет година бави пољопривредом, те да досад никад ништа није добио ни од Општине ни од државе.
- Надам се да ће надлежни сада схватити да ја, али и друге моје колеге и комшије - пољопривредници из Равне Ријеке, Мајсторовине и околних села, имамо чиме да се дичимо и да радимо добар посао. Проблем је био што то досад нико није желио да уважи- истакао је Недовић и додао да би они који праве програм мјера за подстицај пољопривреде и развој села требали да стигну до сваке куће и сваког домаћина и на лицу мјеста виде шта он ради и шта му треба.
- Када би дошли видјели би који су то све проблеми са којима се ми пољопривредници суочавамо. Како да се бавимо пољопривредном када струје готово да нема. Мој рођак живи на око три километра од магистрале, а струја му је таква да само сијалица шкиљи. Моја снаха, домаћица, не може машину за веш укључити јер је напон лош..., или какав нам је пут да се њиме може саобраћати само теренским аутима. Треба доћи до сваког имања и видјети шта је то најминималније што пољопривредницима недостаје. Овако остаје све по истом. Добија или онај ко већ има, или ко има везу - нагласио је Недовић.
У јавној расправи учествовали су пољопривредни произвођачи, носиоци регистрованих пољопривредних газдинстава, грађани, представници невладиних организација, мјесних заједница...
Пољопривредник из села Росуље Изо Мекић каже да похваљује предложене мјере Секратаријат за рурални и одрживи развој али сматра да помоћ пољопривреднциима треба да се даје у континуитету, те да се не смије, као што је сада случај, чекати три године да би се могло аплицирати.
-Живим са супругом, троје малољетно дјеце и сестром и немам никаква примања. Живим искучиво од свога рада. Добио сам помоћ да формирам малињак, и то нас одржава у животу.Све смо ручно радили. А онда сам добио моторну тестеру, тример и агрегат, јер немам струју-каже Мекић, дајући предлог да се за запоселне у Секретаријату за рурални и одрживи развој набаве тротинети како би лакше долазили до пољопривредника.
