Док на источној страни улцињске обале годинама ерозија нагриза пјесковиту обалу, на западној страни на почетку Велике плаже уз сами Рт Ђеране ових дана наноси пјеска пријете да потпуно затворе канал Порт Милена.
То је посебно видљиво на плажи хотелског комплекса "Отрант" која се једним дијелом граничи са каналом,који је сада сужен на неколико метара и чини се веома плитак.
Према ријечима извршног директора НВО "Зелени корак" Џељала Хоџића ова појава се не дешава први пут, а последица је морских струја, вјетрова и таласа.
- Дешавало се то и раније, сјећају се старији Улцињани. Чак и уколико дође до потпуног затварања то се може ријешити багерима који би проширили и продубили ушће. Уосталом ту је планиран пројекат изградње рибарске луке - каже Хоџић.
Иначе, канал jе 1885. године изграђен, по пројекту руског инжењера Владимира Ивановича Вармана, а по захтјеву принца Николе Петровића који је, након једне посјете Улцињу, одлучио да исуши Зогањско језеро, како би се читава област односно становништво заштитило од маларије.
Међутим, због разлике у надморској висини морска вода испунила је канал и језеро, чиме се непланирано постигао већи ефекат од очекиваног, с обзиром да су воде убрзо постале слане, због чега су комарци изгубили станиште. У знак захвалности због искорјењивања маларије, од које је умирао велики број дјеце, Улцињани су канал назвали по краљици Милени.
Канал је временом постао велико рибље мрестилиште, а рибари су уз помоћ јединствених направа названих калимера почели улов, великог броја рибљих врста. Но, последњих децениjа канал jе постао наjвећи еколошки проблем општине због великог броjа фекалних испуста коjи га констатно загађуjу.
Општина Улцињ је почетком 2013. године израдила оцјене и класификације муља, отпада и ознака квалитета воде као први корак за израду пројекта чишћења канала. Имплементација тог пројекта представља предуслов за будућу, комплексну, еколошку рехабилитацију која подразумијева: одстрањивање седимента и муља из канала; изградњу канализационих постројења за третман комуналних и индустријских отпадних вода; просторна организација подручја око Порт Милене и прилагођавање терена за туристичке и спортске активности, као и изградња канала између Порт Милене и ријеке Бојане.
Пројекат повезивања ријеке Бојане са каналом Порт Милена још 2000. године, на молбу ЈП Морско добро и локалне самоуправе израдио је грађевински инжињер из Улциња покојни Лазар Бан.
До реализације тог пројекта вриједног око милион еура у коме је локална управа, осим Морског добра, за партнера имала и Дирекцију јавних радова, није дошло, јер Општина није успјела да обезбиједи земљиште, којим је требало да прође траса везног канала.
Oсновна идеја изградње канала Бојана -Порт Милена била је да се њиховим спајањем добије проток воде између 2, 5 и 15 кубика у секунди. Тиме би се створила измјена сталне воде и каналом би дневно протицало 750.000 метара кубних. То је управо количина коју сада има зајезерена вода у Порт Милени и околним каналима.
С обзиром да се то односи на средњи протицај, у току нижег водостаја, на примјер током љета, вода би се мијењала свака два дана. Такође, вода из Бојане би на ушћу канала у море, код Рта Ђеране, сама себи отворала пут тако да се не би дешавало да се канал услед плиме или југа зачепи. То значи да би се у каналу увјек налазила свјежа вода из Бојане и самим тим би се вратио живот у тај акваториј. Имали би опет богато ловиште и, прије свега, велику природну атракцију.
