Да су у последње четири деценије, захваљујући небризи надлежних институција и погрешно вођеној државној политици, поједина мјеста на сјеверу Црне Горе, уз одлив становништва, доживјела свеукупну развојну стагнацију показују и Баре Краљске које, се испод Комова, простиру на двадесетак километара од Колашина. Иако су Баре Краљске некада важиле за изузетно живу и прометну мјесну заједницу кроз коју пролази регионални пут који од Андријевице води ка Матешеву, данас се она препознаје по затвореним и напуштеним кућама и руинираним друштвеним објектима у центру насеља. Подаци указују да у овом живописном мјесту током читаве године живи око 70 житеља, иако их је некад било неколико пута више. Наставу у основној школи тренутно похађа свега двадесетак ђака, док је осамдесетих година прошлог вијека та установа бројала 180 ученика. Некада је само у државном шумском предузећу у Барама Краљским радило преко 70 мјештана, да би данас у тој области била ангажована свега два лугара из овог мјеста. Негативну слику Бара Краљских употпуњује и оронула зграда у којој је била смјештена библиотека са око 7.000 књига. Ту је и запуштени објекат у ком су радиле продавнице и откупна станица, као и руинирани Дом културе гдје су се налазили и школска радионица и станови за просвјетне раднике. Запуштена и обрасла шибљем је и зграда амбуланте у коју, за разлику од минулих времена, само једном седмично долазе медицински радници. Зуб времена начео је и споменик знаменитог научника др Јагоша Вешовића чије име носи основна школа у овом мјесту. Да Баре Краљске све више личе на подручје које у сваком погледу заостаје за напредним срединама погодиним за организовање пристојног живота, потврђује и предсједник мјесне заједнице Милован Лабовић. Он тврди да је ово подручје, на штету локалног становништва, служило само за раубовање природних ресурса од стране тајкуна и привилегованих концесионара и да је то у доброј мјери кумовало оваком стању.
-Ово подручје обилује изузетним природним ресурсима који се огледају кроз шумско и водено богатство, као и кроз туристичке потенцијале. Такође, ово подручје је богом дано за сточарство и производњу здраве хране. Међутим, држава није ништа урадила да те вриједности стави у функцију развоја локалне заједнице, него је те ресурсе дала на коришћење уској групи људи како би, по разрађеном систему, профит дијелило што мање играча. За све то вријеме локално становништо од тога није имало ништа нити је дошло до реализације иједног развојног пројекта који би утицао да људи остају да живе у Барама Краљским. Такође, пробојем пута кроз Морачу регионална саобраћајница која преко Бара Краљских води према Колашину и Подгорици почела је да губи на значају, тако да данас ово мејсто одаје слику заборављеног села, иако је некада важило за изузетно живу и динамичну дестинацију – навео је Лабовић.
Казао је да су у међувремену уништена јака газдинства и да су пропадању препуштене бројне знаменитости у центру села.
-Народ, овога краја, који је дао бројне умне главе, уз одређену помоћ државе, у средишту села је направио мноштво објекта који су одавали слику урбаног мјесног центра. Овдје је све врвјело од мјештана, радника и бројних путника и посјетилаца. Некада је на овом подручју било преко 20 регистрованих аутопревозника. Довољно је рећи да смо имали најљепшу сеоску библиотеку у ондашњој Црној Гори и схватити како се овдје узвишено живјело. Међутим, откако су ти објекти прешли у власништво државе, они су препуштени константном пропадању и данас личе на праве руине.Такође, угашена су бројна радна мјеста, док с друге стране ништа није урађено да се отваре погони попут оних за дрвопрераду, откуп и прераду љекобиља и флаширање воде, због чега имамо овако поразну ситуацију – истакао је Лабовић.
