Интересовање послодаваца за програм стручног оспособљавања лица која су стекла факултетско образовање из године у годину расте, док на другој страни, високошколци се све мање интересују за овај програм и потражња је константно већа од понуде. Саговорници "Дана" указују да се домаћи послодавци придржавају народне изреке "што је џабе и Богу је драго", те да је очито да на тржишту рада постоји потражња, али када се нуди бесплатна радна снага, јер у овом случају је Влада та која исплаћује плате приправницима износу од око 250 еура.
Како показују владини подаци, највише високошколаца за приправнички стаж јавило се 2012. када је програм и почео и то 4.211, а тада су послодавци пријавили и најмање радних мјеста, укупно 5.317. У наредним годинама број радних мјеста је константно растао, а пријаве високошколаца су биле мање. Минимум у пријавама високошколаца имали смо ове године када се за приправнички пријавило свега њих 2.874, а послодавци понудили чак 12.560 радних позиција.
Потпредсједница Управног одбора "Мреже за младе" Андријана Радовић ипак истиче да незапосленост младих није смањена, већ је порасла, али указује да је квалитет програма стручног оспособљавања смањен и да више помаже послодавцима него младима.
– Податак да jе стопа незапослености младих порасла на 32 одсто, од чега jе 7.000 незапослених високошколаца, требало би да буде аларм за систем да питања младих, односно политика за младе, мораjу доспjети на агенду приоритета. Кад кажем политика за младе, примарно мислим на питање незапослености и питање квалитета образовног система и усклађености с тржиштем рада. Програм стручног оспособљавања у начелу ниjе лош модел, али захтиjева озбиљну реформу, иако подаци Завода за запошљавање показуjу да радни ангажман настави скоро половина корисника програма. Чињеница да из године у годину имамо више радних мjеста него високошколаца показуjе да послодавци максимално користе подршку државе, што доводи до смањења квалитета самог програма. Упитан jе квалитет менторске подршке коjу млади добиjаjу током овог програма, посебно кад имате неке од послодаваца коjи распишу мjеста за пуно већи броj корисника од онога коjи им jе заиста потребан. И онда дођете у ситуациjу да млада особа коjа jе тек изашла из процеса образовања и оваj програм jоj jе нериjетко прво радно искуство, ради послове коjи ниjесу у складу са стеченим образовањем – наводи Радовић.
Она каже да постоjе и посладавци коjи траже кадар коjи ниjе у складу са дjелатностима коjе обављаjу, па се стиче утисак да одређени броj послодаваца оваj модел оспособљавања ниjе разумио на начин на коjи jе он примарно и замишљен.
– Зато jе неопходна реформа програма у виду контроле послодаваца, одређеног броjа корисника коjи послодавац може добити кроз програм а коjи jе у складу са његовим капацитетима, квалитетом менторства и стицања знања кроз обављање деветомjесечног рада. Онда можемо говорити о успjешности и одрживости овог модела, jер овако наjвише користи имаjу послодавци, а вjеруjем да би то требали да буду корисници, односно млади – истиче Радовић.
