<p>Локација за санитарну депонију Дубоки до</p>

Локација за санитарну депонију Дубоки до / К.М.

Пројекат санитарне депоније Дубоки до 11 година не добија грађевинску дозволу: За допуну елабората добили рок од 100 дана

Ријеч је углавном о сугестијама које су се могле чути на јавној расправи, а које је агенција уважила, казао је Василије Сеферовић

Пројекат санитарне депоније Дубоки до, капитални пројекат града, и након 11 година од испуњавања услова за почетак градње још је у поступку добијања грађевинске дозволе. Пут су депонији најприје препријечили житељи Мориња, тврдећи да ће загадити њихова изворишта, потом судски процеси, Министарство одрживог развоја и туризма бивше владе, које више од четири године од позитивне пресуде није дало зелено свјетло, а сада и Агенција за заштиту животне средине, која тражи допуну елабората заштите животне средине. Милован Бендераћ, директор предузећа "Чистоћа", ипак не губи наду.

- Санитарна депонија је потребна Херцег Новом, чак и када се изгради Рециклажни центар у Никшићу. Вјерујем да ће доћи до реализације овог пројекта, поручио је Бендераћ. Подсјетићемо да је Министарство одрживог развоја и туризма 28. септембра 2020.године донијело рјешење којим одбијају захтјев Општине за издавање грађевинске дозволе, образлажући да је истекла важност еколошке сагласности Агенције за заштиту животне средине, те да није урађена локална студија локације за санитарну депонију. Општина је уложила тужбу Управном суду на то рјешење наводећи да је стигло у тренутку када се у Агенцији за заштиту животне средине налазио урађени елаборат процјене утицаја на животну средину, којег је сачинила "Екобока пројект". У односу на првобитни елаборат из 2013, у новом је у већем обиму описан инжењерско-геолошки и хидрогеолошки склоп, уз спроведена нова хидрогеолошка испитивања ради успостављања добрих параметара о познавању токова подземних вода. То је била и основна препрека у добијању грађевинске дозволе у минулом периоду, наводи се у елаборату. Ипак, ни то није било довољно.

Морињани страхују

Морињани сматрају да је, када је рађен елаборат, требало водити рачуна о морињским изворима. Према ријечима Шпира Вуловића из те МЗ, вода у Морињу више није за пиће, због постојеће депоније на Ублима.

-Бококоторски залив је такав какав јесте. Сва вода морињских извора, којих има 20, између Мориња и Сопота, не рачунајући Сопот, који има слив на другу страну, завршава у мору. Најбоље знамо ми који живимо тамо шта то значи. Да не спомињемо да ће се депонија са крузера који су високи 70 метара видјети док буду пролазили кроз Вериге. То је срамота, сматра Вуловић. Мјештани Мориња изричити су да УНЕСКО неће дозволити изградњу депоније.

Василије Сеферовић, секретар за комуналне дјелатности и екологију, објаснио је да је Агенција за заштиту животне средине дала рок од 100 дана да се елаборат коригује.

- Сада имамо 100 дана за корекције и то ћемо испоштовати. Ријеч је углавном о сугестијама које су се могле чути на јавној расправи, а које је агенција уважила. Након тог процеса, поново ћемо предати елаборат и очекујем позитиван одговор - казао је Сеферовић.

Доказати да вода у Морињу није за пиће

Према ријечима инжењера хидроградње Оливере Доклестић, из тима који је израдио иновирани елаборат, Општина Херцег Нови годишње произведе између 20 и 24 хиљаде кубика отпада.

-У зависности од степена збијености, да ли се по метру квадратном смјешта 0,8 или 0,6 тона, зависиће и вријеме одлагања на депонији Дубоки до, објаснила је Доклестић.Уколико је збијеност већа, како је нагласила, одлагање ће трајати 26 година, ако је збијеност мања, одлагање ће бити краће. Да вода у Морињу није за пиће, представници те мјесне заједнице мораће да поткријепе доказима, односно тачним хемијским анализама, поручила је Доклестић. Додала је да чак ни тада не можемо бити сигурни да је то због депоније.

Анализа избора локације за депонију Дубоки до рађена је 2003. године, Просторни план који је дефинисао локацију урађен је 2008. године, Студију изводљивости са идејним рјешењем урадио је Институт за грађевинарство из Бања Луке, локалну студију локације за санитарну депонију урадио је Центар за архитектуру и урбанизам из Подгорице. Извјештај о стратешкој процјени утицаја на животну средину урађен је 2010. године, а елаборат процјене утицаја на животну средину изградње санитарне депоније у организацији Агенције за заштиту животне средине из Подгорице. Главни пројект је израдио "ИГХ" из Ријеке, а ревизију и детаљна геотехничка истраживања Грађевински институт из Подгорице.