У подножју Дурмитора, а неколико километара од Шавника, смјештено је село Комарница. Уз сусједно Пошћење важи за најљепше у шавничкој општини, али упркос повољном географском положају и, у односу на друга села, добрим условима за живот, и Комарница је суочена са миграцијом становништва. У првим годинама након Другог свјетског рата у том селу била су 284 становника, а 1961. године 293. Од тада тај број се драстично смањивао, па данас у Комарници има свега неколико сталних домаћинстава. Сеоска школа одавно је под кључем, а млади су бољи живот потражили углавном у Никшићу, Подгорици и у градовима Црногорског приморја.
– У Комарници је лијепо живјети, али за онога ко је имало бољи са животом, ко није, није никуд ни приспио. Имамо воду, пут који зими никад није заметен од снијега. Куд би боље – каже у разговору за "Дан" седамдесетогодишња Милка Делић.
Каже да је са супругом Влатком живот започела у Комарници гдје су изродили дјецу. Баве се пољопривредом, сточарством, пчеларством, а имају и мали рибњак. Од четворо дјеце, каже Делић, један син је остао са њима, остали су отишли.
– Изнад Комарнице је Драгишница, предворје Дурмитора, а на улазу у село кањон Невидио. Клима добра, земља добра, још кад би се порадило на развоју туризма вратили би се сви који су отишли из Комарнице. Ми који смо ту остали, саживјели смо се, радимо оно што смо увијек радили – обрађујемо земљу, држимо стоку и може се добро живјети ко хоће да ради – истиче она.
Каже да током љета колоне туриста прођу кроз Комарницу према Драгишници и Дурмитору. Многи свраћају и од домаћина траже да купе домаће производе.
– И у овим годинама радим као што сам у најбољим. Сав бијели мрс који произведем продам од Шавника до Приморја, а потражња је једнака и љети и зими. На овај рад мора се пристати и на губитак. Зимус нам је угинуло близу 100 кошница пчела. Ријека Комарница понекад пресуши па у рибњаку риба угине, а кад вода надође понесе је. Млађи би нешто друго, лакше да зараде, па би за њих ваљало да се рурални туризам брже и боље развија – сматра Милка Делић.
Њена имењакиња и презимењакиња, али млада невјеста у Комарницу са супругом долази чим снијег окопни. Каже да ради у Шавнику, а у селу одржавају имање и обрађују земљу.
– Нисмо једини, многи долазе и раде на имању. Од земље се може живјети ко хоће да ради. Ове године је садња мало окаснила јер је зима била тешка и дуга, а снијег је тек недавно окопнио. Сви услови за живот постоје, има их доста који се већ сада враћају, а има и оних који овдје љета проводе, а зимују у Никшићу и Подгорици гдје иначе живе, каже млада Милка Делић.
