Рожаjац Горан Вукосављевић апеловао jе на надлежне из Министарство финансиjа и социjалног старања да наjхитниjе упуте комисиjу коjа би се на лицу мјеста увјерила у колико нехуманим условима живи са супругом и четворо дјеце. Вукосављевић jе у разговору за "Дан" казао да ће, уколико не наиђе на неразумиjевање, доћи пред Министарство рада и социjалног старања и ту остати са породицом под шатором.
– Јавно позивам министра Милојка Спајића да људи из његовог ресора дођу и увјере се у каквим условима живимо jер су запослени у Центру за социjални рад, иако добро знаjу нашу ситуацију, дигли руке од наших проблема jер наводно не могу да их риjеше. Приjе неколико година jе Центар за социjални рад измjестио моjу породицу из овог простора и обезбиjедио нам стан коjи су плаћали, али су нас приjе три године опет вратили овдје гдје нам је горе него у штали – испричао је Вукосављевић, чиjа породица живи у jедноj соби од свега неколико квадрата, у руинираноj кући у коjоj нема ни воде ни купатила.
Појашњава да се кућа свакодневно урушава па стога страхује за безбједност дјеце. Воду за пиће доносе у бидонима а супруга веш пере на jавним чесмама. Најгоре од свега им је то што наjмлађи син од рођења има апсцес мозга.
– Наш Богдан jе до сада имао 27 операциjа и три пута мjесечно га водимо на прегледе у Клинички центар. Сваки пут нам jе за превоз потребно по 70 еура које морамо да позајмим, а сваки епилептични напад за њега могао бити кобан. Због тога сам од Центра за социjални рад тражио jеднократну помоћ, али ми је досад нијесу дали. Прошле године су ми је дали jеднократну помоћ од 50 еура и то је све. Ми за ту установу не постоjимо и социjални радник нас не обилази, а нијесмо ни на списку за подjелу прехрамбених артикала коjе су недавно дијелили – тврди Вукосављевић.
Упозорава да ће, уколико надлежна комисиjа хитно не обиђе његову породицу, доћи пред Министарство финансиjа и социjалног старања гдjе ће остати са породицом испод шатора.
– Било би нам много боље под шатором него у овоj кући у коjоj се плашимо да заноћимо јер би се сваког часа конструкциjа могла обрушити на нас. Кућа није ниjе наша, у њој стануjемо бесплатно док су у другом диjелу моjи отац и брат и од њих смо преко продужног кабла спровели струју како бисмо укључили фрижидер, ТВ и сиjалицу. Тешка мука, сиромаштво, болест и немаштина су нас натјерали да живимо овдје и то од социjале, а jа се трудим да зарадим колико могу радећи физичке послове. Не жалим се, али jе моjоj супрузи и мени тешко да издржимо сав оваj терет – каже Вукосављевић, коjи jе приjе неколико година када jе био приморан да напусти стан у коjем jе његова породица била измjештена због нередовног плаћања кириjе, са породицом двиjе ноћи провео испред зграде Општине Рожаjе.
Локална управа им је након тога обезбиjедила парцелу за изградњу куће уз обећање да ће му помоћи да дjеци сагради кров над главом. Ипак, Вукосављевић до данас ниjе успио да покрене проjекат коjи jе за његове услове преамбициозан.
