Неколико хиљада становника живи у Мјесној заједници Озринићи која је надомак центра града. Жале се да имају вишедеценијске инфраструктурне проблеме које нико ни не покушава да ријеши. Саобраћајница кроз цијело мјесто је у лошем стању, а да не помажу више ни крпљења говори и цеста у засеоку Средократина гдје се на сред малог моста, испод којег повремено тече Богдуша, отворила рупа које је већ неколико мјесеци пријетња возачима, бициклистима као и пјешацима. Мјештанка Марта Зајовић (75), истиче да је срећа те увече расвјета ради.
-Десетак пута током дана прођем овуда, немам куда друго. Рупу на сфалту заобиђем јер знам гдје је, а онима који не знају то је велики проблем, било да иду пјешке, колима или бициклима. Често се на мосту асфалт провали, ми затрпамо камењем али не помаже. Али није нам то једини проблем јер их овдје имамо небројено. Имамо поље и канале затрпане смећем, слаб притисак воде..., прича Зајовић.
Њен комшија Ратко Ћетковић за "Дан" појашњава да је и при градњи пута направљена грешка, па је асфалтни застор превучен преко двије цијеви које воду Богдуше одводе у Сливље. Празан простор између цијеви разлог је те асфалт често тоне, а рупу која се појавила прије неколико мјесеци мјештани ради безбједности затрпавају камењем.
-Мост и дио цесте у дужини до 100 метара уско су грло па кад с јесени и прољећа Богдуша набуја, успоравају от
ицање воде. Деси се поплава, а вода нанесе са собом блато, разни материјал и отпад - прича Ћетковић којем је проблематични мост неколико метара од улаза у кућу.-Немамо канализационе мреже, па користимо септичке јаме. Кад Богдуша набуја дигну се подземне воде које се помијешају са фекалним и онда је неупотребљиво неколико бунара. Истина, они се одавно не користе, али би ваљали за наливање башти да не користимо воду са градског водовода - истиче Ћетковић.
Проблем су и канали стројаре, односно несуђене мини хидроцентрале која је у засеоку Криви Рог изграђена прије више деценија али никад није пуштена у рад. Како њима не тече вода, "тече" смеће, којег понајвише има у Сувом пољу које је одавно претворено у дивљу депонију. Парцела на којој се депоунје отпад у државном је власништву.