У стратешким документима за развој сјеверног региона посебно мјесто заузимају поглавља која се тичу развоја пољопривреде, производње здраве хране и откупа љековитиг биља и шумских плодова. У вишегодишњим инвестиционим плановима се наводи да су љековито биље и шумски плодови, гдје, између осталог, спадају боровница, печурка, клека, разни чајеви и друго, значајни неискориштени потенцијали сјевера Црне Горе. Но, и поред бројних најава минулих година на подручју сјевера није дошло до поновног формирања ниједног центара за откуп тржних вишкова, иако се зна да су за вријеме социјализма у свом већим мјесним центрима постојали откупни центри. Уз то, угашене су и све некадашње пољопривредне задруге које су, упошљавајући значајан број радника, биле носиоци развоја у срединама у којима су радиле.

Представници мјесних заједница наводе да откуп углавном врше накупци и да су произвођачи лишени потребне сигурности која би им давала додатни стимуланс да се баве назначеним дјелатностима.

- Током последњих деценија прошлог вијека у скоро свим мјесним центрима постојали су откупни центри. У тим центрима локално становништво је могло да пласира своје тржне вишкове, као и велике количине љекобиља и шумских плодова. Исплате су бивале редовне тако да су људи, бавећи се тим пословима, остваривали значајан доходак. Међутим, током транзиционих процеса све ти центри су угашену док је расположива имовина препуштана константном пропадању. У таквом амбијенту једино накупци профитирају, док се произвођачи налазе у незавидном положају – наводи члан Савјета мјесне заједнице Шекулар Веско Давидовић.

Сличног мишљења је и предсједник андријевичке мјесне заједнице Милутин Ђурковић који тврди да је приватизација у последњих тридесетак година нанијела непроцјењиву штету свим развојним гранама на сјеверу државе.

- Сјећам се кад су пољопривредне задруге биле носиоци развоја. При тим задругама функционисали су откупни центри који су као је вријеме одмицало, брисани из регистра живих. Таква појава условила је смањивање сточног фонда и све мањи број оних који се одлучују да се баве сточарством и сакупљањем шумских плодова и љекобиља. Да ствар буде још погубнија модерна сточна пијаца у Андријевици је годинама фан сваке функције, јер се тамо не појављује нико ко би откупио тржне вишкове. То је потврда да је нашим селима, суоченим са све присутнијом миграцијом становништва, неразумном политиком, задат смртоносни ударац – навео је Ђурковић.

Да задруге и откупни центри и у колашинској општини живе само у плановима потврђујује и предсједник мјесне заједнице Баре Краљске Милован Лабовић, додајући да је последњих деценија мало тога урађено за стварање погодности онима који своју животну шансу више на руралном подручју.

-И поред великих ресурса са којима располаже сјевер Црне Горе већ деценијама ни у једној општини не постоје станице које би се бавиле откупом пољопривредних и других производа. Ти центри су давно угашени док је њихова расположива запуштена и разграбљена. О постојању тих центара данас једино свједоче сјећања као и остаци руинираних објеката,попут оног у Барама Краљским. Зато је крајње вријеме да се држава овом проблематиком позабави на много озбиљнији начин, јер наша села, због оваквих дешавања, полако нестају са мапе живих – закључио је Лабовић.