Да је сјевер Црне Горе последњих деценија суочен са све израженијом миграцијом становништва и драстичним падом наталитета посвједочава и примјер општине Беране. Депопулација становништва посебно је изражена на рурарном подручју о чему свједочи и информација о стању у предшколском, основном и средњем образовању у општини Беране. Кад се сагледају подаци види се да је током прошле школске године наставу у пет сеоских школа у беранској општини похађало 296 ученика, док је тај број прије неколико деценија био десет пута већи. Тако Основна школа на Полици са четири подручна одјељена у Бабину, Драгосави, Машту и Заграђу прошле године бројала је свега 97 ученика, а Основна школа у Доњој Ржаници 100 ђака. Школу у Штитарима, која обухвата неколико села похађало је 35 ученика, док је школа у Лубницама у девет разреда уписала 29 ђака. Посебно је занимљиво да је у шекуларској основној школи "Вукајло Кукаљ" прије пет деценија наставу похађало близу 400 ученика, а у прошлој години свега 35. У ових пет сеоских школа прошле године налазило се само 28 првака.
Број ученика се из године у годину смањује и у градским школама. Тако је минуле године у три градске школе са свим подручним одјељењима који се налазе на рурарном подручју уписано око 2.500 ђака, од чега 257 првака.
Општа оцјена мјештана беранских села је да су недостатак развојне стратегије, небрига о младима и маћехински однос државе према сјеверу Црне Горе један од главних узрочника што је дошло до десетковања броја ученика у образовним установама на рурарном подручју. Они подсјећају да статистика указује да је миграција становништва посебно изражена последњих година и да у селима обитавају углавном старачка домаћинства.
-Умјесто конкретних мјера имали смо само нека декларативна залагања која нијесу давала одговарајуће резултате. Тако је број ученика у нашим школама из године у годину почео да опада и да поприма забрињавајући карактер. Све то указује да сви заједни морамо да дамо много већи допринос развоју уколико желимо да задржимо и ово мало становника што је остало да живи овдје – истиче предсједник Мјесне заједнице Лубнице Милош Раковић.
Сличног мишљења је и представник Мјесне заједнице Шекулар, Веско Давидовић, који тврди да се демографска слика ове мјесне заједнице драстично промијенила, јер држава и друштво у цјелини нијесу предузимали ништа у правцу отварања радних мјеста и унапређивања услова за живот.
