БЕРАНЕ – Да је на подручју Берана све мање ораница са засадима житарица потврђује и податак да је на простору читаве општине у функцији свега неколико воденица поточара. Та чињеница уједно указује да из године у годину опада интересовање за бављење традиционалним дјелатностима и да само ријетки саде кукуруз као некада најзаступљенију житарицу на овим просторима. У беранској општини је послије Другог свјетског рата радило, и то углавном пуним капацитетом, преко 100 млинова који су, користећи снагу воде, кукурузно зрно претварали у брашно. Некадашњи млинови преселили су се у прошлост и приче, а бивше оранице све више зарастају у коров.
– Од надлежних институција добили смо одређене подстицаје за ревитализацију сеоских млинова. Захваљујући томе, неколико воденица је обновљено, али ни изблиза не раде као некада. Само ријетки дођу и донесу жито да самељу јер се кукуруз сади само на неколико уситњених посједа. Зашто је то тако одговор треба тражити у чињеници да се народ масовно иселио са ових простора и да млади не желе да се баве овим пословима – каже предсједник Мјесне заједнице Лубнице Милош Раковић.
Раковић истиче да је кукурузни хљеб некада био главна животна намирница на овим просторима, а сада се третира као посластица.
– На нашим трпезама некада се кукурузни хљеб, звани кукуруза, једини користио за јело. Људи су настојали да засаде што више кукуруза да би прехранили породице, с обзиром да се тешко долазило до пшеничног брашна. Богатство једног домаћина, између осталог, мјерило се и по површинама које засије кукурузом. Сада је све другачије. Та кукуруза је постала практично посластица које се спрема с времена на вријеме. Но, ако се овако настави, остаћемо и без те посластице јер сви бјеже од мотике као од ђавола – наглашава Раковић.
Узорни домаћин из села Дапсиће Радомир Цимбаљевић на свом имању саградио је објекат у којем је, користећи потенцијале Дапсићке ријеке, инсталирао постројење за мљевење жита и производњу струје.
– Узгајам житарице од којих се добија квалитетно еколошко брашно, које брзо продам широм Црне Горе. Међутим, ја сам један од ријетких који се бави овим послом и мислим да је велика штета што су млинови за брашно запостављени– истиче Цимбаљевић.
