Кијевљани Наташа и Виталиј Сорокин и њихов син Матвеј четврту годину љетују на Црногорском приморју, у Боки которској, тачније у Прчању.
Долазе из метрополе са више милиона становника, живе у самом центру Кијева, оптерећеном саобраћајем и загађењем, те им боравак у Прчању представља истинско уживање, мало уточиште од убрзаног, нездравог начина живљења.
– Планине око залива чине да се људи овдје осјећају безбједно, заштићено – каже Виталиј, који је по струци дизајнер ентеријера (декоратер). Наташа је историчар умјетности и бави се ликовном критиком. Хоби јој је трчање, па сваког јутра истрчи своју дневну руту обалом ка Столиву све до Верига и Госпе од Анђела, онда наставља да се купа и сунча са сином у супругом на једној од бројних понти. Матвеј говори три језика (енглески, француски и шпански), а у разговору са мјештанима увјежбава и комуникацију на енглеском и помало учи да састави реченице на нашем језику. Овог љета одмор у Прчању им је трајао мјесец дана, али би они вољели да потраје и дуже. Прве године су љетовали недјељу дана, другог љета – двије седмице, затим три, а сада читав мјесец. Испратили су дио програма Которског фестивала позоришта за дјецу, Матвеј је гледао представе, а за следећу годину планирају да дођу у вријеме одржавања Фашинаде у Перасту, о којој су чули све најљепше.
– Много ми се допада клима, море, дружење с дјецом, људи су добри, љубазни, а ово мјесто је моћно и духовно јако, као створено за одмор – каже 12-годишњи Матвеј.
Прије боравка са оцем и мајком, он је у Прчању провео 20 дана са баком Олгом.
– Када сам први пут допутовала, нисам очекивала да ћу видјети овакву љепоту. Први пут сам била на излету у Котору, град ми се допао, упознала сам његову дугу историју, прекрасан залив и пожељела сам тада да опет дођем с породицом. То смо и урадили на љето 2018, када је Матвеју било девет година, послије нам се допала и клима. Највише од свега нам се допада атмосфера, људи, врло непосредни, спокојни, једноставни и искрени, као и ми, тако нам се бар чини као туристима, јер се тако према нама и понашају. Овдје долазимо као код куће, као на село код баке и дједа – каже Наташа и додаје да је Матвеј у Прчању научио да плива, има другове који га подучавају, почео је да вјежба и скокове у води.
Виталиј и Наташа вјенчали су се прије двије године у цркви Светог Илије у селу Загора у Грбљу, одакле су њихови кумови – домаћини, а овог љета су посјетили и Манастир Св. Василија Острошког.
– Једино наше негативно искуство овдје доживјели смо када смо путовали ка Манастиру Острог и видјели жену како носи велику кесу са смећем и баца је у шуму. То не треба радити у оваквој земљи прелијепе природе и културе. Треба чувати дар Божји – поручује Виталиј.
