Kада су свечано отворени видиковци, постављене су и "паметне клупе" на соларну енергију да би туристи могли да напуне мобилне телефоне, а уједно су имали бесплатан Wi -Fi. Клупе су имале и лед освјетљење, а циљ је био да се прошири туристичка понуда града и да се свим туристима који долазе представе љепоте тог дијела Улциња. Данас свега тога нема.
- Локалитет на коме су видиковци треба оградити, увести видеонадзор и наплаћивати улазнице – предлаже један од наших читалаца, док други сматрају да видиковце треба учинити „живљим“ тако што би биле отворене сувенирнице.
Међутим, Улцињанин Ремзи Хоџа, који у близини видиковаца има маслињак, оцјењује да не треба наплаћивати улазнице за видиковце јер би то одбило посјетиоце.
- На видиковцима има интернета и може се поставити камера. То је добар начин да се стане на крај онима који руше и уништавају јер би надлежни имали снимак као доказ и могли би да санкционишу вандале – каже Хоџа.
Видиковци су прије четири године средствима Туристичке организације изграђени изнад једне од најљепших увала на Медитерану и на превоју Стегваш, а Улцињ је добио двије туристичке атракције којима је додатно требало да валоризује свој простор.
Међутим, након неколико година локалитети су дјеловањем неодговрних појединаца девастирани до те мјере да су готово неупотребљиви, а надлежне службе као да не маре због тога.
- Треба подићи свијест грађана да чувају имовину, а комунална служба треба чешће да контролише ове локације. Можда треба ставити капију и ангажовати и чуваре, као – кажу наши читаоци и читатељке.
Од укупног броја учесника у анкети, 65,8 одсто њих је посјетило видиковце. Ова тема је, чини се, посебно заинтересовала грађанке. Међу анкетиранима је било 25 жена и 16 мушкараца, дванаесторо њих је старости између 25 и 34 године, једанаесторо има од 35 до 44 године, деветоро учесника/-ца анкете је старости од 45 до 54 године, једно од 55 до 64 и два учесника/-ца су старији од 65 година.
О питању да ли је изградња видиковаца постигла циљ мишљења су изразито подијељена међу учесницима анкете. Двадесеторо сматра да је циљ дјелимично остварен, осморо да је циљ постигнут, али 13 оцјењује да, ипак није.
Такође, један од учесника анкете, Газмир Халимехмети, сматра да Улцињ мора чувати своје природне љепоте и да има још локалитета које треба учинити приступачним.
Грађанима и грађанкама захваљујемо на осветљавању овог проблема и ангажовању у његовом рјешавању. Позивамо надлежене службе да поправе све што је на видиковцима уништено или поломљено, како би се ови локалитети вратили у првобитно стање, а потом и обезбиједе њихову заштиту.
*Текст je настао кроз пројекат "Црном Гором - Përgjatë Malit të Zi" у оквиру програма "Media for All", који финансира Влада Велике Британиjе, а спроводи Британски савјет са партнерским организацијама BIRN, INTRAC и Thomson fondaciјom, који подржава медије на Западном Балкану. Прикупљени садржаj и изнесени ставови представљаjу изричиту одговорност аутора.
