Квалитет вода локалних изворишта ван експлоатације, веома је сличан квалитету воде из изворишта укључених у јавни систем, констатовано је у Локалном плану заштите животне средине за општину Котор 2019-2023. У документу пише да је физичко-хемијски квалитет углавном уредан, али и да је бактериолошка ситуација у 90 одсто случајева неповољна, те да је вода која није третирана неадекватна за пиће.
– Проблем је што се те воде ријетко испитују, поједине никада, а опет се користе, нарочито у љетњем периоду, упозорено је у Локалном плану заштите животне средине, чији аутори су НВО Еко центар "Делфин" и Општина Котор.
Потрошачи на подручју которске општине се иначе водом снабдијевају из изворишта Шкурда; које је највеће извориште водоводног система Котора, затим из Ораховачких изворишта, из изворишта у тунелу "Врмац", Горњогрбаљских, Симиш и Спила, те из Регионалног водовода.
Капацитет прикључка водоводног система Котора износи максимално 200 литара у секунди, што је, како се наводи, за сада недовољно у ситуацијама када оба главна изворишта, Шкурда и Ораховачки извори, имају заслањену воду.
Изворишта у водоводном систему Котора у љетњем периоду немају довољан капацитет за водоснабдијевање читавог подручја општине, због чега је неопходно преузимати одређене количине воде из Регионалног водовода. Међутим, подсјећају аутори, постоје ситуације када због заслањења оба главна изворишта, ограниченог капацитета прикључног цјевовода на Регионални водовод и велике потрошње воде није могуће снабдјети све потрошаче водом из Регионалног водовода.
– Физичко-хемијски квалитет воде на свим извориштима у систему водоснабдијевања, зависно од хидролошких услова, већим дијелом године је у прописаним границама. У љетњем, сушном периоду, изворишта Шкурда, Спила и Ораховац заслањују, те не испуњавају услове за употребу. Међутим, бактериолошка слика свих испитиваних вода, без обзира на годишња доба, код појединих извора у већој, а код других у мањој мјери, показује неадекватност директне употребе ових вода, истиче се у плану и додаје да се свака вода за јавно снабдијевање мора дезинфиковати, а учинак дезинфекције строго надзирати.
Уз податак да је изградња водоводног система Котора отпочела прије више од 50 година, у документу се апострофира да је још увијек у употреби знатан број азбест, цементних и ПВЦ цјевовода, као и дотрајалих челичних цијеви (углавном прикључних водова) чије је одржавање отежано и скупо.
– Постоје и одређени здравствени ризици у коришћењу неких од наведених материјала, упозоравају аутори плана.
