Бјелопољско село у снијегу / -М.Н.

Залеђени путеви компликују живот на селу

Мјештани, а ради се углавном о старачким домаћинствима, кажу да су углавном навикли на сурове услове живота и истичу да је добро док има струје

Мраз и температура ваздуха која се последњих дана спустила испод нуле донијели су нове невоље становницима сеоског подручја бјелопољске општине. До неких села, услед залеђених путева, готово да је немогуће доћи. Мјештани, а ради се углавном о старачим домаћинствима, кажу да су углавном навикли на сурове услове живота и истичу да је добро док има струје како бар могу чути вијести из земље и свијета и припунити мобили телефон да би позвали помоћ ако им затреба.

-Више је него тешка ситуација у којој се налазимо, како ми на селу тако и они који живе у граду јер практично нико нигдје не ради. Поред чињенице да су изгубљена радна мјеста, а тиме и зараде које су истина биле мале, у нашем граду нема друштвених дешавања,а нарочито је тешка и претешка ситуација на селу поготово када су путеви оковани ледом. Живот на селу је тежак,а посебно је то изражено у зимским условима - каже Вукоман Крговић, становник села Галице, у Вранешкој долини.

Он каже да на селу има оних који некако успијевају колико толико да преживе продајући нешто од својих производа, прије свега сир, млијеко, месо...

-На тај начин се купе књиге и неопходна одјећа за оно мало ђака што је преостало на селу, и само они најнеопходнији прехрамбени производи потребни током дугог зимског периода. Проблем је када дође зима и падне снијег. Тада је и комуникација отежана. Нека домаћинства у удаљенијим засеоцима су практично током читаве зиме потпуно одсјечена од цивилизације. Срећом, знајући како је зима сурова у овим крајевима на вријеме су се снадбјели неопходним прехрамбеним производима – наводи Крговић.

Поред короне народ оптерећен и политичким дешавањима

За разлику од неколико градова у којима се нешто током зиме дешава, кад је у питању посјета туриста а тиме и остваривање било какве зараде, као што су Жабљак и Колашин, остали градови на сјеверу Црне Горе боре се само за пуко преживљавање. Таква је ситуација и са Бијелим Пољем.

- Има у Бијелом Пољу током године значајних манифестација по којима је град препознат, не само у Црној Гори, али зима када дође онда настане прави застој када су у питању било какве активност. Током новогодишњих празника био је Бјелопољски базар на градском тргу, који због хладног времена и није био пуно посјећен, али ипак нешто се дешавало. Сада је право мртвило - каже Марко Хајдуковић и наглашава да у граду фали дешавања како би могла мало пажња да се скрене са проблема око пандемије корона вируса али, како истиче, и ових политичких прича са којима је народ хтио не хтио оптерећен.

Становник села Даути Милика Гајевић каже да је пут који је изграђен од Слијепач Моста према Павином Пољу од великог значаја за сва околна села, али џаба пут ако нема народа и ако нема радних мјеста да би они који су ту остали имали бар неку перспективу.

- Пут нам је вратио наду у боље сјутра. Потребно је само да се неко коначно досјети и отвори неки производни погон у Вранешу, као што је некада био Вунарски комбинат, да се отворе откупне станице, сточне пијаце итд. Да почну да се враћају људи у наш крај. Да се млади жене и чује дечји плач. Овако зима је више него тешка- закључује Гајевић.

Мјештанин Лековине Тадиша Лековић као највећи проблем бјелопољских села истиче немаштину и "бијелу кугу".

-Све ово што се дешава последњих година, ова биједа која влада и немаштина допринијели су томе да млади одлазе. На селима остају само старачка домаћинства и нема ко да обрађује земљу. Скоро нигдје се стадо не може видјети. Само спорадично ту и тамо по неки буљук оваца и неколико крава. А без пољопривреде и сточарства на селу нема живота - истиче Лековић и наглашава да у овом крају, од Слијепач Моста па даље преко Томашева до Павиног Поља, Коврена, Горице и других села, има више од 2.000 нежењених момака.