Уколико надлежни општински и државни органи хитно не предузму мјере из своје надлежности било каква ревитализација канала Порт Милена могла би бити доведена у питање, јер је већ дуже вријеме на дјелу агресивно депоновање шута и земље на њеним обалама са обје стране. Ова појава посебно је видљива у близини старог моста са јужне стране и непосредној близини новог моста са сјеверне стране канала. Насипањем огромних количина земље и шута проширују се приватне парцеле, а драстично и трајно се сужава канал те уништава екосистем овог јединственог локалитета од историјског, риболовног, туристичког, етничког и идентитетског значаја за Улцињ, Црну Гору и регион. На тај проблем већ дуже вријеме упозоравају еколози и многобројни грађани који обавјештавају о девастацији овог, за многе, митског локалитета.
- Обале канала се годинама насипају па данас имамо ситуацију да се Порт Милена, чија је просјечна ширина некада износила од 80 до 120 метара, на поједним мјестима данас може такорећи прескочити, каже за "Дан" извршни директор НВО "Зелени Корак" Џељал Хоџић и додаје да ситуација на каналу заправо показује немоћ државних и општинских органа.
- Према неким подацима површина канала Порт Милена је за пола вијека смањена за преко 60 хиљада квадрата. Тамо се квадрат земље продавао од 200 до 300 еура а то је најмање 15 милиона еура. Замислите да се тај новац уложио у ревитализацију канала. Али, по свему судећи нема ни воље ни жеље да се спаси овај уникатни локалитет. Осим енормног загађења бесомучно се затрпава и на крају ће нестати. То је велика срамота за Црну Гору, посебно јер носи име по краљици Милени, сматра Хоџић.
Према његовим ријечима све упућује на то да је интерес појединаца јачи од интереса природе и државе.
У локалној управи јуче нисмо успјели да добијемо коментар у вези наведеног проблема. Иначе, чишћење Порт Милене, црне еколошке тачке Улциња, требало jе да почне још крајем марта 2014. године а тај посао предвиђен је пројектом који је припремљен у сарадњи са Програмом Уједињених нација за индустријски развој (УНИДО). Пројекат је требало да траје двије године, планирана вриједност била је 257.900 еура а предвиђала је чишћење канала и његову санацију примјеном еколошки исправних технологија и рециклажу извађеног муља. Од укупне суме 210.000 еура обезбјеђивала је Влада Словеније, док 47.900 била обавеза Општине Улцињ у сарадњи са ресорним министарством. Међутим, 2017 године одлучено jе да радове на санациjи загађења у каналу Порт Милена ниjе одрживо предузимати док се не заврши изградња канализационе мреже за четири насеља: Кодра, Тотоши, Биjела Гора и Донjа Братица коjи гравитираjу потоку Братица и коjи данас представљаjу кључни извор загађења канала Порт Милена.
