Прошло jе 117 година од када jе оживио гениjални Маркониjев изум и успостављена радио-телеграфска веза између Црне Горе и Италиjе, емитовањем радио сигнала Између црногорске владе и Гуљерма Маркониjа, италиjанског научника коjи jе пет година касниjе добио Нобелову награду за физику, 5. маjа 1904. године склопљен jе у Лондону уговор за инсталирање радио-станице на брду Волуjица. У име Црне Горе уговор jе потписао главни управитељ поште и телеграфа Jово Поповић, а са италиjанске стране министар пошта Скала и сам Маркони. Прва радио-телеграфска станица на Балкану прорадила jе на планини Волуjица изнад Бара. Била jе монтирана за непуна три мjесеца. Имала jе двиjе антене високе по 47 метара, а радила jе помоћу батериjа. То jе био историjски догађаj за Црну Гору, а њеном свечаном пуштању у рад 3. августа 1904. године присуствовао jе и књаз Никола са броjном пратњом. Прва радио-станица на Бакану радила jе, уз краће прекиде, све до почетка Првог свjетског рата. Аустриjске торпиљерке ушле су 2. марта 1915. године у барску луку и потопиле jахту краља Николе „Румиjа”, порушиле зграду лучке капетаниjе на лукобрану (том приликом изгорjела jе сва стара црногорска поморска архива) и топовским ђуладима срушиле радио-станицу на Волуjици. Након пуштања станице у рад, књаз Никола jе послао телеграме руском цару Николи II, краљу Србиjе Петру I, аустриjском цару Фрању Jосифу и италиjанском краљу Виктору Емануелу. Од свих владара коjима су упућени телеграми, истог дана су стигли одговори. Били су прочитани на великом банкету приређеном у част пуштања станице у рад. Исте jе године у Бар дониjет и први радио-апарат. Као и сви у то вриjеме, и оваj jе био без звучника и са слушалицама. Пошто ниjе имао великих прихода од станице, Маркони jе понудио Црноj Гори да jе откупи. Министарски савjет jе 1908. године одобрио да Управа пошта и телеграфа преузме станицу у трогодишњи наjам уз надокнаду Маркониjу од двиjе и по хиљаде франака, али jе станицу, дозволом црногорске владе, откупило Барско друштво, годину дана касниjе.

Д. Стојановић