Албанија доживљава најгору демографску кризу у региону, са 1,7 милиона људи или 37 одсто становништва које је напустило земљу у последње три деценије, наводи се у извјештају Популационог прегледа Уједињених нација (УН).
Према извјештају УН, очекује се да ће нација од скоро три милиона људи пасти испод милион до краја овог вијека, преносе косовски медији.
После Албаније, Сјеверна Македонија је такође у лошој демографској ситуацији, гдје је четвртина становништва отишла из државе од раних 1990-их.
Последњи попис спроведен крајем 2021. показује пад броја становника од 10 одсто у само последње двије деценије. Скоро 600.000 Македонаца преселило се у иностранство у деценијама након независности земље.
И Албанија и Сјеверна Македонија се надају да ће брзо чланство у Европској унији обезбиједити бољу будућност и промијенити образац миграција. Сада је напредак у ЕУ Сјеверне Македоније и Албаније заустављен због вета Бугарске.
Још једна балканска земља која је тешко погођена смањењем броја становника је Србија. Према подацима Свјетске банке, очекује се да ће земља са скоро седам милиона становника имати милион становника мање до 2050. Србија сваке године практично изгуби један град. Стотине хиљада Срба отишло је из земље послије ратова и распада бивше Југославије 1990-их.
Неки од разлога због којих је балкански регион током деценија доживио бујну миграцију могу се пратити у распаду бивше Југославије, грађанским ратовима и економским тешкоћама које су услиједиле. Босна и Херцеговина је вјероватно најтеже погођена земља у региону.
Неке студије говоре да скоро половина грађана рођених на Западном Балкану више не живи тамо.
Још један примјер утицаја феномена емиграције је Косово, које је између 2007. и 2018. изгубило 15,4 одсто становништва.
