Photo by Markus Winkler on Unsplash
05/07/2021 u 19:15 h
Dan.Dan.
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

БиХ још без рјешења: Међународна заједница инсистира на измјени изборног закона

Босанскохерцеговачким властима нису донијели рјешење, већ став да се паралелно требају спровести и ограничене уставне реформе, уз што више актера, како је то навео и сам Палмер

Ставови челних политичких партија у Босни и Херцеговини непомирљиви су и нико не одустаје од својих захтјева, пише РСЕ.

Власт у БиХ до краја године требало би да заврши са измјенама Изборног закона БиХ, те да га ускладе са пресудама Европског суда за људска права и пресудом Уставног суда БиХ.

Измјена Изборног закона у БиХ је и један од 14 приоритетних услова у Мишљењу Европске комисије које држава мора испунити прије почетка преговора о чланству.

Ово је главна порука с којом су у БиХ дошли амерички изасланик за Западни Балкан Метју Палмер те извршна директорица за Западну Европу, Западни Балкан, Турску и Велику Британију при Европској служби за вањске послове Ангелина Еицххорст.

Босанскохерцеговачким властима нису донијели рјешење, већ став да се паралелно требају спровести и ограничене уставне реформе, уз што више актера, како је то навео и сам Палмер.

То значи да би БиХ требала провести обавезу која је започела још 2009. године када је Европски суд за људска права донио пресуду, по апелацији Дерве Сејдића и Јакоба Финција, који се као припадници "Осталих" не могу кандовати на изборима за чланове трочланог Предсједништва БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ (један од два дома у БиХ).

Босни и Херцеговини су тада наложене измјене Устава БиХ, пошто се према постојећим, на те функције могу кандиовати и и бити изабрани само припадници конститутивних народа – Бошњака, Хрвата и Срба. Устав је саставни дио Дејтонског мировног споразума из 1995. чијим потписивањем је завршен рат који је почео 1992. године.

Потом су услиједила још четири пресуде истог суда по којима је Устав БиХ оцијењен дискриминаторним, практично, према свим грађанима и грађанкама БиХ.

Двије се односе и на немогућност избора у Дом народа Парламента БиХ, а двије на немогућност кандидовања на позицију члана Предсједништва, јер без обзира на националну припадност не могу бити бирани због територијалног ексклузивитета.

Наиме, припадник српског народа који живи у ентитету Федерација БиХ не може бити биран за српског члана Предсједништва, једнако као ни што Бошњак из ентитета Република Српска не може бити биран на позицију члана Предсједништва из овог народа.

Ставови политичких партија и њихових челника су, судећи према изјавама датим након сусрета с међународним званичницима, непомирљиви, јер нико не одустаје од својих захтјева.

Показали су то и чланови Интерресорне радне групе за измјену изборног законодавства БиХ који су били и прво државно тијело с којим су се званичници састали.

Шта кажу чланови Предсједништва БиХ?

О томе хоће ли до краја године проћи икакво рјешење, члан Предсједништва БиХ Шефик Джаферовић новинарима након сусрета с делегацијом, није могао рећи.

“Одлука Европског суда за људска права је да је потребно брисати етничку одредницу из Устава БиХ и Изборног закона, то је све што се тражи”, тврди он одбијајући било какву могућност асиметричних рјешења.

За члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића, неприхватљиви су сви ставови Хрватске демократске заједнице (ХДЗ БиХ).

„Оно што траже је прекомпозиција цијеле државе и то је, прије свега, уставна материја и друго, политички није прихватљиво добром дијелу људи у БиХ, па и већем дијелу политичких опција“, оцијенио је Комшић.

Истовремено, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик навео је на конференцији за новинаре у Источном Сарајеву, након сусрета с Палмером, како се неће мијешати у начин избора члана Предсједништва БиХ у Федерацији БиХ нити ће оспоравати рјешење које се у том ентитету донесе.

За њега је прихватљив директан начин избора у РС, али има и нови приједлог за који сматра да треба договор.

„Да се предложи да се директним изборима бира и предсједник РС који би уједно био и члан Предсједништва БиХ“, казао је Додик, те додао како може једино помоћи страним званичницима да разумију позицију и захтјев Хрвата за легитимним представљањем.

Нови приједлог СДА након одржаних састанака

Бакир Изетбеговић, предсједник Странке демократске акције је у послијеподневним сатима упутио писмо предсједницима политичких странака заступљених у Парламентарној скупштини (ПС) БиХ, уз које је доставио и приједлог о начину измјена Изборног закона.

У њему, умјесто националне одреднице, предлаже да за избор члана Предсједништва стоји како се бирају два члана из Федерације БиХ, а један из РС, те да се бирају индиректно у Парламенту БиХ или директно.

Када је ријеч о избору у Дом народа БиХ, Изетбеговић предлаже да се број делегата са садашњих пет повећа на шест, те да се додају још три позиције за представнике Осталих.

Друга варијанта је да, уколико се надлежност Дома народа редуцира на заштиту виталног националног интереса, према његовом мишљењу, нема потребе за клубом Осталих, већ при сваком од три клуба народа додати и још једног члана из реда Осталих.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

22. septembar 2021 06:39