Члан Предсjедништва Босне и Херцеговине Шефик Џаферовић подржао jе идеjу одређивања временског оквира за придруживање Босне и Херцеговине и других држава западног Балкана Европскоj униjи.

Европска униjа требала би се проширити на циjели западни Балкан до краjа десетљећа, приjедлог jе носитеља предсjедништва блока што jе наишло на запрепаштење земља чланица уочи самита на Брду краj Крања "ЕУ и Западни Балкан" планиран за наредну седмицу.

Идеjу о убрзању прикључења земаља Западног Балкана, укључуjући Србиjу и Босну и Херцеговину, изњедрила jе Словениjа уочи састанка челника Европске униjе на коjем ће се расправљати о проширењу Униjе коjу сада чини 27 држава, jавио jе раниjе Финаншл Тајмс, јавља Кликс.ба.

Државе Западног Балкана требале би ући у Европску униjу до 2030. године

Како jе казао Джаферовић, упркос одређеним дилемама када jе у питању проширење ЕУ у протеклом периоду, jасно jе да у самоj ЕУ сазриjева свиjест о важности проширења.

– Jасно jе одавно да Западни Балкан треба ЕУ, али унутар ЕУ постаjе jасно да и Европска униjа треба Западни Балкан. Имао сам прилику то видjети на Стратешком форуму Блед. Очекуjем да та свиjест настави сазриjевати и на предстоjећем самиту на Брду краj Крања – додао jе Џаферовић.

Питање проширења ЕУ на земље Западног Балкана првенствено jе геостратешко питање, напоменуо jе, а не административно питање и тако га треба и посматрати.

– Државе требаjу наравно да испуне све увjете, али уз jасну и кредибилну перспективу и политичку подршку сигурно ћемо бити лакше у стању да то урадимо – става jе члан Предсjедништва БиХ.

Изразио jе увjерење да би утврђивање временског оквира за придружење пробудило оптимизам и нову синергиjу, те дало вjетар у леђа проеуропским снагама у Босни и Херцеговини и региону.