Руски инвеститори планирају да поново покрену процес отварања рудника мрког угља и бентонита у Љешљанима, осам километара источно од Новог Града, на сјеверозападу Босне и Херцеговине (БиХ), јавља RSE.
Фирма “Привредни препород” из Бањалуке, у руском власништву, која је прије десет година добила концесију за коришћење ових руда до 2042. године, тек сада почиње са активностима које би требало да воде до отварања рудника.
Из ове фирме је за Радио Слободна Европа (РСЕ) потврђено да су планови реактивирани због пораста цијене угља.
-Прича је поново покренута зато што када смо требали отварати рудник 2015. дошло је до слома цијене угља, јер је продајна цијена била испод производне. У задњих годину дана имамо континуирани раст цијене угља- речено је за РСЕ у “Привредном препороду”.
Оснивач фирме је био Олег Бурлаков, руски олигарх, који је прошле године преминуо од посљедица вируса корона.
У овој фирми тврде да ће јавност бити благовремено обавијештена “када суд донесе одлуку ко ће га замијенити”, те да пројектом тренутно управља менаџмент.
Зашто се чека судска одлука?
Ко ће да наслиједи богатство преминулог Бурлакова, које “Форбес” процјењује на 2,7 милијарди долара, тек би требало да одлуче судови, а за имовину се споре чланови његове породице.
Из “Привредног препорода” истичу да “удовица покојног Олега и кћерке формално правно и суштински немају везе са пројектом”.
Према јавно доступним подацима, ова компанија је у власништву директора, Драгана Борковића, те фирми “Еделwеисс Инвестмент” из Швајцарске, која је, такође, припадала Бурлакову – и “Wхите Пеарл”, базиране у Луксембургу.
Борковић је у мају 2012. године, заједно са тадашњим министром индустрије, енергетике и рударства РС Жељком Ковачевићем, потписао уговор о додјели концесије.
Првобитна идеја била је да се угаљ из Лјешљана вози за Термоелектрану Трбовље у Словенији, коју је Бурлаков хтио да купи 2014. преко фирме “Еделwеисс”, али је тај посао пропао.
Рудник је требало да почне с радом до маја 2015. године, али је рок помјерен за половину 2017. године. Ни тај рок није испоштован.
Укупна вриједност инвестиције требала је да буде 23,4 милиона КМ (око 12 милиона еура), а било је предвиђено запошљавање око 150 нових радника. Гаранција за неиспуњавање обавеза из уговора је била пет одсто вриједности инвестиције, односно око 1,1 милион КМ (око пола милиона еура).
Претходних година, врло мало се радило на локалитету, на којем се од 1910. до 1941. већ копао угаљ.
Према Комисији за концесије Републике Српске (једном од два бх. ентитета), у 2019. и 2020. години “нису провођене активности на реализацији уговорених обавеза”.
Из компаније тврде да су до сада уложили 1,8 милиона КМ (око 900.000 еура), те да се још процјењује колика ће бити будућа улагања.
“За сада нема улагача, али претпостављамо да постоје купци због дефицита угља као готовог производа”, истичу у “Привредном препороду”.
У којој је фази пројекат?
До сада су на локацији извршена истраживања и израђен је Елаборат о резервама.
Анексом уговора продужени су рокови за израду пројектне документације и почетак рада.
Концесионар је израдио идејно рјешење за добијање угља и бентонита, као и техничко економску оцјену за добијање угља.
Крајем прошле године, како је наведено у одговору Комисије за концесије РС на упит РСЕ, уговорена је израда техничке документације која се односи на добијање карте експлоатационог поља, као и израду претходне процјене утицаја на животну средину.
Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС је поднесен захтјев за претходну процјену утицаја на животну средину. Нјега је састављао “Рударско-технолошки завод д.о.о.” из Приједора, на сјеверозападу БиХ.
У документу који је доступан на сајту Министарства, наводи се да се на локацији налази 12,5 милиона тона билансних резерви мрког угља, а 131 хиљада тона бентонита.
Билансне резерве су оне које се постојећом техником, те технологијом експлоатације и прераде могу рентабилно користити.
Мрки угаљ је нешто квалитетнији тип угља од лигнита (тзв. “дрвеног угља”) и у БИХ се углавном користи за гријање или као погонско гориво у термоелектранама. Копа се у рудницима Бановићи, Ђурђевик, Какањ, Зеница, Бреза, Била, Сански Мост, Угљевик и Миљевина.
Бентонит је врста глине, која се користи, између осталог, у рударству, геологији, грађевинарству и медицини.
Концесионо поље са овим рудама се простире на 698 хектара, а рударски објекти би били грађени на површини од два хектара.
На локацији тренутно не постоје други објекти, околина је ријетко насељена, а слој мрког угља се простире на површини од око 550 хектара, чије границе су утврђене истражним раскопима и бушењем.
Начелник Новог Града, Мирослав Дрљача, подсјећа да овај угаљ има своје тржиште у БиХ, те да вјерује да су инвеститори нашли модел експлоатације који неће превише нашкодити животној средини.
“Неће то бити велико, широко чело, већ смо разговарали о томе на који начин ће се то возити до жељезничких станица, тако да ћемо покушати избјећи главни путни правац који иде према бањи Лјешљани”, рекао је Дрљача за РСЕ.
Дрљача, који је на челу ове општине већ шест година, истиче да са представницима “Привредног препорода” контактира 2-3 пута годишње.
