Хрватска је испунила све критерије конвергенције и регулативне захтјеве за увођење еура, и то једина од седам земаља изван еурозоне које су обухваћене Извјештајем о конвергенцији, потврдиле су Еуропска централна банка и Европска комисија.
Предсједница Европске комисије Урсула вон дер Лајен изразила је задовољство због напретка Хрватске наводећи да вјерује да ће то ојачати хрватску државу.
"Мање од десет година од приступа у ЕУ, Хрватска је спремна да приступи еврозони 1. јануара. Увођење еура ојачат ће хрватску државу, али ће учинити и еуро јачим. Двадесет година од увођења првих новчаница, еуро је постао једна од најснажнијих валута на свијету и повећао благостање милиона грађана широм Европске уније. Еуро је симбол европске снаге и јединства", поручила је Урсула вон дер Лајен.
Потпредсједник Европске комисије Валдис Домбровскис честитао је Хрватској на "изузетном достигнућу" и оцијенио да ће користи од увођења еура имати економија и грађани Хрватске, али "већа и снажнија еврозона уједно значи глобално јачање еура".
Према ријечима повјереника за економију Паола Гентилонија, Хрвати се прикључују популацији од 340 милиона грађана ЕУ који већ користе еуро, "стабилан као камен након турбулентних времена".
Уочи коначног Извјештаја о конвергенцији европским институцијама најспорнијим од четири номинална критеријума чинила стабилност цијена јер је инфлација у Хрватској благо премашила задате оквире.
Анализа ЕСБ-а показује да су од седам земаља изван еурозоне само Хрватска и Шведска испуниле тај критеријум. Просјечна једногодишња инфлација (до априла) у Хрватској је износила 4,7 посто и била је испод "референтне вриједности" од 4,9 посто, а она се темељи на просјечним подацима о инфлацији у три најуспјешније земље посљедњих 12 мјесеци - Финској, Француској и Грчкој.
Притом су двије земље с најнижом инфлацијом, Малта и Португал, изузете из израчуна због нетипичног и значајног одступања. У свих пет других процијењених земаља - Бугарској, Чешкој, Мађарској, Пољској и Румуњској - стопе инфлације у проматраном раздобљу биле су знатно изнад референтне вриједности, од 5,9 посто у Бугарској до 7 посто у Пољској.
С износом буџетског дефицита од 2,9 посто БДП-а, Хрватска је била испод лимита од 3 посто, а испунила је и критеријум јавног дуга иако је он износио 79,9 посто БДП-а, знатно изнад референтних 60 посто. Међутим, јавни дуг је снажно смањен у односу на врхунац досегнут у години пандемије, од 87,3 посто БДП-а. Након кризе подстакнуте ковидом-19 буѕетски дефицити остали су повишени у свим земљама осим Шведској.
