Kамени зидови старог православног манастира Драговић из 1395. године, двадесетак километара од Kнина, који је половином прошлог вијека потопљен због изградње хидроелекране, ових дана извирили су из акумулационог језера Перућа због ниског водостаја.
Површина језера Перућа у Хрватској све се више спушта, а ових дана из воде је извирио дио старог православног манастира који је 1958. године због градње акумулацијског језера и хидроелектране – потопљен.
Перућко језеро је ових дана на озбиљно ниском водостају, а из воде израњају камени зидови.
Тада је расељено 1500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта, али они који су живи и њихови потомци добро се сјећају својих села и прича родитеља, пише хрватски Дневник.
Перућко језеро је вјештачко језеро на ријеци Цетини, између планина Динаре и Свилаје у Хрватској. Прије почетка јесењих киша водостај досеже најнижи годишњи ниво и није ријеткост да се вода повлачи све до некадашњег природног корита ријеке, остављајући необичне призоре и подсјећајући на тајне које леже испод површине воде.
Прича о манастиру Драговић има посебан значај. Наиме, у питању је један од три историјска српска манастира у Далмацији, подигнут шест година после Kосовске битке.
На основу ”Повијести о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској” из 1859. године манастир је понои име по Драгу који је са браћом прешао из Босне у Цетинску крајину, а по народном предању по рјечици која је извирала у близини.
Манастир је до 1995. године чувао у својој библиотеци право благо – октоих из 14. вијека, минеј за мјесец мај из 1531. године, писан у Студеници, кратке записе Доситеја Обрадовића, који је на својим путовањима ту свраћао, као и Лаза Kостић и Симо Матавуљ-
У ризници се чувао се антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића из 1692. (први барокни антимис у Срба) и многе друге драгоцјености.
Манастир Драговић спада у ред три најзначајнија далматинска манастира. Поред Kрупе и Kрке, који су саграђени нешто раније.
Након потапања, изграђен је нови манастир, на узвишењу изнад језера, који је 1995. године опустошен.
