Због самог географског положаjа, наш народ jе много гинуо а наша земља подносила велике страхоте и патње да бисмо задржали своjу веру, културу и традициjу. Много jе народа покушало да нас покори, прекрсти, пребрише - прича у ексклузивном разговору за "Блиц" Jелена Ђоковић, супруга светског тенисера броj 1.
То jе предуго траjало, и jош траjе, па нам jе усађено у гене да се бранимо од духовних напада, и да сваку врсту духовности и религиозности посматрамо с опрезом. Превише jе крви проливено и патње било и то нам jе постао одбрамбени механизам. Такође своjе незнање и неповјерење често боjимо осудом и етикетирањем, често и несвјесно - каже Jелена.
Jелена jе са приjатељима посјетила недавно Косово и Метохиjу, што jе изазвало велику пажњу jавности, а о посјети се мало шта сазнало.
- Jа сам иначе врло радознала особа и волим да учим и причам са људима. Имам ту привилегиjу да путуjем и живим на различитим местима широм свијета, па сам много тога и проживјела и доживјела, а не само прочитала. Врло сам духовна и посвећена томе да своjе мисли, ријечи и дјела ускладим са Божjим законом коjи jе апсолутна љубав, захвалност и поштовање. Тренд систематизациjе и укалупљивања поjединаца данас наилази на велики отпор jер ми смо сви толико различити. Врло jе тешко ставити нас све у исту кутиjу како би нас лакше разликовали и контролисали. Свако jе аутентичан и посебан и има право да задржи своj jединствени израз.
То видим и са своjом дјецом. Исти родитељи, иста кућа, а тако различити. И сваком од њих се прилагођавам и поштуjем jер они су Богом дани. Не разумијем увијек, али то што се мени нешто не свиђа код њих не мора да буде нужно jедини исправан поглед на свијет. Бог jе створио толико различитости на овом свијету - што код људи, што код биљака и животиња... и jа желим да вјеруjем да jе све што нам се дешава ту да нас подучи и оснажи, да будемо ближи Богу, а не даљи - каже Jелена.
Јелена је казала да се није дуго припремала за путовање и да је одлука била врло спонтана.
- Причала сам са Аном Дивац док смо лјетовали у Црноj Гори и она jе поделила са мном да би волјела да иде на Косово и Метохиjу да посјети српске светиње. Била сам одушевљена њеном идеjом и одлучила сам да идем са њом. Ни она, ни jа никада нисмо биле на Косову и Метохиjи и било нам jе криво због тога. Са друге стране, Владе jе често ишао, па чак и спавао у манастиру Високи Дечани, и он нас jе и охрабривао да идемо сви заjедно.
Сумње и страх су постоjали. Нисмо знали да ли jе ово прави тренутак за планирање такве посјете, jош додатно због ковида. Али када смо на краjу свели утиске схватили смо да смо се сви повезали са нашим прецима и обновили нераскидиву везу. Некима jе ово путовање и све што смо сазнали и научили, остало као потврда колико чиста вјера и љубав опстаjу и под налетима наjтежих сила. То показуjу свакодневно сви људи коjи живе тамо, и све монахиње и монаси коjи са толико љубави одржаваjу светиње. Неки су додатно учврстили своjу вјеру да свјето тло припада свима, без обзира на припадност, да га jе тешко присвоjити и покорити... оно одолијева свим олуjама и остаjе отворено за људе чистог срца и душе, jер не може се Бог присвоjити.
