Питање власништва над земљиштем око Манастира није рјешавао ниједан релевантан суд и Уставни суд. Сматрам да није требало да доноси одлуку о неком предмету без да искористи све друге законске нивое, сматра Аљбин Курти. Такође и то да је овај манастир под Унесковом заштитом дио „богатог културног мозаика Косова“.

 - Нажалост, Српска православна црква је та коју Србија више пута злоупотребљава као политички инструмент против Косова и Албанаца -  понавља косовски премијер свој познат став, преноси КоССев.

Ипак, на питање о захтјеву Квинте који стално понавља – да се Високим Дечанима врати 24 хектара одузете земље одговорио је да ће се потрудити да се сачувају легитимна права манастира, „али и вјерски поглавари Манастира да ураде свој дио посла тражећи рјешења кроз дијалог и договор са локалним становништвом и вјерујем да је тако нешто могуће“.

 - Сматрам да треба истаћи да смо свјесни да се одлуке Уставног суда морају поштовати, али истовремено морамо водити рачуна о противрјечностима које су пратиле питање земљишта око манастира у историјском и правном смислу. Прије свега, све има своје извориште у одлуци Владе Србије 1997. године када је земљиште на дискриминаторски начин дато манастиру, јер је било власништво два јавна предузећа - навео је Курти на конферецнији за медије.

Каже да је „мало изненађујуће како је манастиру признато право странке у поступку, колико и укључивање Уставног суда у овај процес, дајући право манастиру“, додајући да у правном смислу Високи Дечани немају самосталан правни идентитет, јер правно припадају Српској православној цркви.

Нешто другачији тонови од децидног одбијања косовских званичника да се спроведе одлука Уставног суда Косова из 2016, стигли су ове недјеље и од бившег премијера, Рамуша Харадинаја, који је за дечански крај и даље кључна фигура међу Албанцима.

- Ако не спроведемо судску одлуку, сами себи правимо препреке- рекао је Харадинај ове недјеље за РТК.

Одлука Уставног суда ставља Косово у позицију „без излаза и алтернативе“, те да упркос притужби на ову ситуацију, „нема другог рјешења“.

- Ако не спроведемо одлуку о имовини по уставној пресуди, онда можемо бити оптужени да не спроводимо одлуку истог суда за Заједницу - рекао је Харадинај.

Одлуку је назвао ипак неправедном.