Kurti je takođe ocijenio da bi njegovi loši odnosi sa Ričardom Grenelom, koji je bio specijalni Trampov izaslanik za pregovore Kosova i Srbije, „mogli predstavljati izazov“, ako bi Grenel ponovo dobio visoku spoljnopolitičku poziciju ili poziciju u nacionalnoj bezbjednosti u novoj Trampovoj administraciji.
Kurti je pozvao zapadne zemlje da olakšaju put Kosova ka pridruživanju NATO i Evropskoj uniji, ukazujući na povećanu potrošnju za odbranu koja iznosi dva odsto BDP-a, što je cilj koji je zapadni vojni savez postavio za svoje članice. „Zaslužujemo više“, rekao je, penosi Nova.rs.
Rizik od geopolitičke krize na Balkanu konstantno brine Zapad: Srbija i Kosovo koje je proglasilo nezavisnost 2008. konstantno su u zavadi, pri čemu Priština traži od Beograda da prizna Kosovo kao suverenu državu, dok Srbija tvrdi da Kosovo loše tretira svoju srpsku zajednicu, piše Semafor.
Kurti je rekao da dosad neviđena polarizacija u SAD sve više postaje pitanje za evropske lidere, koji moraju da se bore sa neizvjesnošću koja okružuje američku politiku na isti način kao i američki političari:
- Postoje određeni aspekti upravljanja i kreiranja politike, i javnog mnjjenja sa kojim se SAD danas suočavaju po prvi put - rekao je on.
Govoreći na marginama skupa u jednom istraživačkom centru za globalna pitanja u Londonu, Kurti je rekao da je malo vjerovatno da će se dugoročna podrška SAD Kosovu promijeniti, ali da moguči „povratak predsjednika Trampa… izaziva i određeni stres i anksioznost širom kontinenta, a ni na Kosovu nije drugačije“.
Problem, nastavio je, nije u tome što „može da se desi nešto loše“, već „strijepnja od nečega nepoznatog“.
-Jednostavno rečeno šta će oni (SAD) uraditi i kako će razmišljati, i kako određena hitnost može oteti čitav dnevni red, to je ono o čemu ljudi najviše brinu“-dodao je.
