Млади на Западном Балкану генерално су незадовољни стањем демократиjе и забринути за економску ситуациjу у коjоj се налазе, показуjу резултати регионалног истраживања, преноси МИНА.

Истраживање младих о мултидимензионалним аспектима демократиjе и идентитета спроведено jе у Црноj Гори, Албаниjи, Босни и Херцеговини и Србиjи, у оквиру проjекта „Мултидимензионални аспекти демократиjе и идентитета: диjалог и учење младих у вриjеме ковид-19 пандемиjе (MULTIYOU)”, коjи jе успjешно реализовала Црногорска паневропска униjа (ЦПЕУ).

На узорку од 500 испитаника, млади су одговарали на питања о демократским реформама и европским интеграциjама, идентитету и повjерењу, као и о мобилности, образовању и запослености.

Предсjедница ЦПЕУ Гордана Ђуровић, на конференциjи за новинаре, представљаjући резултате истраживања, казала jе да jе стањем демократиjе генерално незадовољно 80 одсто испитаника.

Млади су, како jе рекла, истовремено заинтересовани за изборни процес у истом проценту, како би утицали на промjене у своjим друштвима.

Истраживање jе показало да jе само 16 одсто испитаника задовољно стањем демократиjе у земљи, док четири одсто њих нема одговора на то питање.

Ђуровић jе рекла да би скоро 80 одсто младих људи гласало на изборима, да се одржаваjу данас, седам одсто њих не би гласало, док jе око 12 одсто неодлучних.

Према истраживању, 60 одсто испитаника сматра да jе пандемиjа утицала на погоршање стања демократиjе.

– Само шест одсто вjеруjе да jе стање побољшано, 28 одсто процjењуjе да пандемиjа ниjе утицала на стање демократиjе, а шест одсто нема мишљење о том питању – показуjе истраживање.

Ђуровић jе навела да су се мjере заштите и затварање граница свакако одразили и на мобилност и комуникациjу међу младима.

Резултати истраживања показуjу да 73 одсто младих снажно подржава пут европских интеграциjа, 13 одсто jе против приступања, а 14 одсто нема став по том питању.

Са друге стране, када се ради о динамици интеграциjа у ЕУ, испитаници ниjесу толико оптимистични.

Ђуровић jе казала да само петина испитаника сматра да се приступање може десити у наредних пет година, док трећина сматра да ће се приступање десити у наредних десет година.

Она jе рекла да значаjан броj младих, 27 одсто, сматра да ће за приступање бити потребно више од десет година, а пет одсто нема став по том питању.

На питање када мислите да ће ваша земља ући у ЕУ, 14 одсто испитаника одговорило jе никада.

Ђуровић jе навела да скоро половина испитаника сматра да jе добро информисана о процесу европских интеграциjа, 39 одсто нема довољно информациjа, док 12 одсто уопште ниjе упознато са процесом европских интеграциjа своjе земље и региjе.

Истраживање, како jе казала, показуjе да 95 одсто младих у региону сматра да ниjе или да jе недовољно заступљено у процесу доношења одлука.

– Како би дошло до дугорочне промjене, од кључне jе важности да се млади људи укључе у формалне политичке процесе и учествуjу у формулисању данашње и сjутрашње политике – навела jе Ђуровић.

Истраживање jе показало да млади jасно перципираjу систем европских вриjедности.

Ђуровић jе навела да млади сматраjу да су мир и стабилност и темељна права наjважниjе европске вриjедности, док jе економски просперитет на другом мjесту.

Она jе казала да jе истраживање показало да jе за 50 одсто испитаника наjважниjе да заврше образовни процес и изграде успjешну пословну кариjеру.

– Друга по важности обавеза jе преузимање одговорности, 26 одсто, а исто тако високо вреднуjу и слободу вjерског изражавања 18 одсто – навела jе Ђуровић.

Према истраживању, политички активизам jе на последнjем мjесту, пет одсто, што указуjе на њихову незаинтересованост и незадовољство jавном сценом у цjелини.

– Млади људи су забринути за економску ситуациjу. Снажно погођене економском кризом, економиjе Балкана не опорављаjу се очекиваном динамиком и нови талас пандемиjе само jе потврда тог тренда, коjи jош ниjе стабилан – навела jе Ђуровић.

Она jе рекла да су незапосленост, погођеност корупциjом и живот у друштву са растућим сиромаштвом и социjалном неjеднакошћу три главне бриге коjе су испитаници изниjели.

Према истраживању, млади у региону у високоj мjери подржаваjу абортус и хомосексуалност, као и коришћење веза за проналажење посла њих 25 одсто.

Млади, са друге стране, осуђуjу прихватање и давање мита и избjегавање плаћања пореза.

Ђуровић jе казала да млади имаjу наjвише повjерења у породицу и приjатеље (пондер 4,5 на скали до 5), као и у људе различите вjероисповjести и етничке припадности (3,9).

То, како jе додала Ђуровић, наводи на закључак да су млади спремни да превазилазе разлике и пруже шансу jедни другима, иако су другачиjе вjере и нациjе.

– Наjмање jе повjерење у политичке лидере (1,8), што указуjе да су млади скептични према људима са различитим политичким увjерењима – рекла jе Ђуровић.

Како jе навела, и поред броjних предрасуда, млади ниjесу скептични према склапању приjатељстава са људима различите етничке, религиjске припадности, сексуалне орjентациjе и социjалног статуса.

Од укупно 500 испитаника, 36 одсто се изjашњава да су православци, 35 одсто су муслимани, католици 13 одсто и остали девет одсто.

Како jе навела Ђуровић, седам одсто испитаника нема одговор на то питање.

По питању религиозности, за 56 одсто испитаника Бог jе веома важан у њиховом животу, за 18 одсто мање jе важан, док ниjе важан за 17 одсто испитаника.

Ђуровић jе казала да одговор на то питање нема девет одсто младих испитаника из Црне Горе, Албаниjе, БиХ и Србиjе.

Истраживање jе показало да млади имаjу тенденциjу да самостално доносе одлуке, 61 одсто, док уз таj приступ, значаjан дио њих узима у обзир и ставове родитеља 34 одсто.

Чак 86 одсто испитаника сматра да често наилази на лажне виjести на друштвеним мрежама, а нешто мање испитаника, 71 одсто сматра да зна да их препозна.

Истраживање jе показало да 23 одсто испитаника ниjе сигурно да их увиjек могу препознати.

Млади на Западном Балкану критични су према квалитету образовног система.

Ђуровић jе казала да скоро половина испитаника, 49 одсто, сматра да образовни систем ниjе довољно специjализован, док 45 одсто тврди да се током образовног процеса студенти на адекватан начин не припремаjу за изазове на тржишту.

Како jе навела, само шест одсто испитаника сматра да jе квалитет образовног система добро прилагођен тржишту рада.

Међу испитаницима, 44 одсто jе запослено, док jе скоро исти броj у процесу образовања, 43 одсто, а незапослених jе 13 одсто.

Ђуровић jе казала да jе истраживање показало да значаjан броj испитаника сматра да су конекциjе са људима коjи су на власти jако важне за проналажење посла (оцjена 4,27 на скали до 5).

– Такође чланство у политичкоj партиjи значаjно утиче на проналажење посла (3,89). Многи се уздаjу и у срећу (3,58), више него у диплому (3,50) – навела jе Ђуровић.

Испитаници сматраjу да наjмање утицаjа на добиjање посла чини утисак коjи се може оставити на интервjуу, а ниjе релевантно ни из ког диjела земље се долази у потрази за послом.

Како jе навела Ђуровић, у потрази за послом, 65 одсто испитаника пошло би у другу земљу региjе због запослења, 21 одсто не би то учинило, док jе 14 одсто неопредjељено по том питању.

– На питање о утицаjу пандемиjе на мобилност и сарадњу младих у региjи, 47 одсто младих сматра да jе утицаj веома изражен и негативан, док исти проценат испитаника ипак сматра да ниjесу тако негативне посљедице по питању мобилности и сарадње младих – рекла jе Ђуровић.

Свега шест одсто, како jе казала, сматра да ниjе било промjена.

Ђуровић jе рекла да се о овим питањима дискутовало и на Љетњоj школи демократиjе и идентитета, коjу jе ЦПЕУ у оквиру проjекта реализовала са партнерима у jуну у Бару.

Том приликом, како jе додала, полазници школе посjетили су и Исламски културни центар, Католичку цркву и Православну цркву.

Шеф Регионалне канцелариjе за сарадњу младих (РYЦО) у Црноj Гори, Един Кољеновић, казао jе да се данас, више него икада, мора улагати у младе, нове генерациjе и обезбjеђивати прилике и могућности коjе ће доводити до њиховог повезивања.

Коментаришући резултате истраживања, Кољеновић jе казао да jе врло охрабруjуће да 80 одсто младих жели да излазе на изборе.

То jе, како jе навео, jедан од индикатора да постоjе млади коjи желе да учествуjу у доношењу одлука.

Он jе поручио да треба даље наставити да се ради са младим људима и да се подижу њихови капацитети.

– Морамо радити на адекватном информисању, подизању њихових капацитета, да знаjу да не само од избора до избора могу гласати, него да свакодневно могу бити активни – додао jе Кољеновић.

Институциjе, како jе истакао, мораjу да омогуће шансу младима да се чуjу, и онда када се чуjу да уваже њихове инпуте.

– Висок ниво спремности младих да буду активни jе нешто што морамо сви чувати, jер врло лако можемо изгубити интересовање младих и онда када опадаjу ти проценти онда засита улазимо у дубље проблеме анимациjе младих да буду активни грађани региона – рекао jе Кољеновић.

Он jе казао да jе охрабруjући и висок ниво подршке младих у региону за приступање ЕУ.

– Скупа морамо обезбиjедити jачање капацитета младих и смислене алатке у смислу разних процедура коjе постоjе на националном и локалном нивоу, а коjе мораjу бити функционалне и давати резултате да би млади осjетили да се укључуjу у креирање политике – навео jе Кољеновић.

Како jе казао, охрабруjући jе податак о повjерењу међу младима коjи долазе из различитих етничких, вjерских и националних група и средина.

– Млади показуjу висок степен отворености за успостављање приjатељства, што jе кључ за траjно превазилажење подjела – истакао jе Кољеновић.

Амбасадор Француске у Црноj Гори Кристиjан Тимониjе казао jе да jе jако задовољан подацима из истраживања, коjи се односе на Црну Гору.

– Jер се види да jе европски дух у Црноj Гори jако присутан. Просто jе освjежаваjући видjети ову потребу за демократиjом овдjе – навео jе Тимониjе.

Он jе казао да су очекивања на европском нивоу прилично висока, али да су jош височиjа по питању тога коjа jе улога државе.

– Важно jе нагласити да остаjе jош пуно посла коjи треба да се одради – навео jе Тимониjе.

Он jе рекао да се мора знати шта млади желе и очекуjу од Европе.

– Желимо видjети да европска омладина има заjедничке ставове и креће са истог нивоа. Доста посла остаjе да се одради на тему мобилности младих и њихове сарадње – казао jе Тимониjе.

То би, како jе навео, било корисно jер су млади реалистични и другачиjе размишљаjу о сjутрашњоj Европи.

– Надамо се да можемо нешто да урадимо за њих, са обзиром на то да смо примиjетили да постоjи простор за дjеловање. Веома смо захвални RYCO организациjи, коjа jе ту да то спроводе на терену – рекао jе Тимониjе.

Шефица канцелариjе КАС фондациjе у Црноj Гори, Саниjа Шљиванчанин, казала jе да jе проjекат „Мултидимензионални аспекти демократиjе и идентитета: диjалог и учење младих у вриjеме ковид-19 пандемиjе (MULTIYOU)” изузетно вриjедан и захвалила jе ЦПЕУ.

– Кроз организациjу љетње школе, млади у региону имали су прилику да се упознаjу, стекну приjатељства. Наша jе становиште да jе то наjбољи могући начин да се промовише диjалог – рекла jе Шљиванчанин.

Она jе додала да jе истраживање спроведено у оквиру тог проjекта веома важно jер jе добиjен производ коjи може бити од користи jавности и доносиоцима одлука у креирању њихових политика.

– Надам се да ће знати и умjети да искористе то истраживање – навела jе Шљиванчанин.

Проjекат ЦПЕУ jе реализовала у сарадњи са Центром за спољну политику из Београда, Паневропском униjом Босне и Херцеговине и Опсерваториjом за права дjеце и младих из Тиране.

Проjекат су подржали RYCO и ЕУ, као и КАС фондациjа и Амбасада Француске у Црноj Гори.

Кроз проjекат организована jе и регионална љетња школа за младе из Албаниjе, БиХ, Србиjе и Црне Горе, припремљена двоjезична брошура и представљене су све активности на друштвеним мрежама ЦПЕУ.