На Титанику је било и 30 Хрвата, подсјетио је Хрватски државни архив и поводом 110. годишњице потонућа највећег путничког пароброда с почетка 20. вијека, објавио списак њихових имена,пише Danas.rs.
Титаник је, подсјећа портал Индеx.хр, у то вријеме био представљен као најмодернији и најбољи путнички брод на свијету, а потонуо је на свом првом путовању кад је на путу за Нјујорк из Саутемптона ударио у санту леда. Кад је 10. априла 1912. испловио на своју прву пловидбу био је највећи брод икада стављен у службу, други од три из тзв. олимпијске класе прекоокеанских бродова које је наручила компанија Вајт Стар Лајн (White Star Line).
Од 2.224 путника и чланова посаде, међу којима су били неки од најимућнијих људи свијета, брод је превозио и бројне исељенике из свих европских земаља који су своју срећу и бољи живот хтјели потражити у Новом свијету. У несрећи је погинуло више од 1.500 особа, већином земљорадника старости између 17 и 38 година.
„Спашена су само два мушкарца и једна жена, а насљедницима страдалих исплаћена је одштета од компаније WСЛ, те помоћ из разних фондова. Једина преживела путница из Хрватске Мара Осман-Бански, која је у време трагедије имала 31 годину, свој је живот након потонућа брода који ју је требао одвести супругу, наставила у Америци где је и умрла 1930.
Двојица преживјелих свој сан о бољој будућности ипак нијесу успјела остварити у Америци. Иван Јалшевац из Тополовца крај Сиска тако се у домовину вратио након само четири седмице, док се Никола Лулић с Коњског Брда (опћина Перушић у Лици) на повратак одлучио након Првог свјетског рата“, пише ХДА.
„У Хрватском државном архиву, у фонду Земаљска влада, Одјељење за унутрашње послове, чува се опширни предмет с одштетним захтјевима обитељи страдалих путника. Поводом стоте годишњице потонућа, 2012. године, у Хрватском државном архиву приређена је изложба Хрвати на Титанику на коју се овом пригодом подсјећамо плакатом који доноси имена свих тридесетеро путника, њихову старост, занимање и статус (спашен/страдао)“, пише ХДА.
