Потрага за несталим Сплићанином и даље траје, а већ 43 дана у Београду се налази Матејев отац Ненад Периш, који је у главни град Србије похитао чим је добио информацију о нестанку свога сина, пише Kurir.rs/Alo.

- Вјерујте, више не бројим дане, само чекам да ми телефон зазвони, да ми се јави Матеј или да ми неко јави како ми је син пронађен. Реалност је та која ме највише мучи, прошло је пуно времена од Матејевог нестанка, али онда помислим како још има детаља који указују на то да је Матеј жив. И то је оно што ме држи на животу - каже Ненад Периш.

Његова свакодневица последњих 40-ак дана у Београду је иста.

Дунав као море

- Скоро сваки дан је исти и морам рећи да су ми јутра најтежа. Ево, јуче ујутро сам устао у 5.30 сати. И одмах ми дође помисао на Матеја и питање шта ме чека данас… Покушавам нешто да пишем, да радим, па онда знам да помогнем колегама. Новинари су најактивнији и они ме најчешће зову. Исто тако у контакту сам са српском полицијом, која се труди  да ми буде доступна и морам да кажем да ми се  јаве када их назовем или када им пошаљем поруку - говори Периш.

Прије два дана Ненад Периш био је у Смедереву, гјде такође траје потрага за Матејем.

- Ишао сам да видим потрагу и да видим простор на ком траже Матеја. Дунав је велик као море, па то је ширина од четири до пет километара, то је огромно пространство. Послеподне одем у цркву, настојим с пријатељима мало да прошетам, да дођем мало себи. Но, опет шетам уз ријеку, јер ми је то мјесто, та река, јако важна. Имам осјећај да сам ближе Матеју и да ћу добити одговоре, иако ми још неке ствари нису јасне - каже Периш.

Светлана Вучетић Арсић из Специјалне болнице за лечење болести зависности из Београда недавно је коментарисала случај Матејевог нестанка и, међу осталим, рекла "како човјек који је био озбиљно пијан није могао толико да трчи. Требало је да заустави или смањи дјеловање алкохола јер има врло прецизну моторичку активност. То је могао да уради неко ко је био на нечему што га је подигло, убрзало и стимулирало, а алкохол није такав. Могуће да је он узео амфетамин непосредно пред излазак из клуба, јер он делује тек након неколико минута"...

Ово размишљање Вучетић Арсић одмах је одбацио Ненад Периш, који је небројено пута рекао како његов син никада није узимао никакве наркотике и како то једноставно није могућа варијанта.

Мноштво питања

Поставља се питање да је Матеју неко, не из злобе, већ из шале убацио нешто у пиће, а да младић то није знао.

- Када чекате одговор 40 дана, као што га ја чекам, онда вам се у глави свашта може догодити. Ја никога ни за што не желим оптужити. Матеј је био спортиста и знам да су то вече конзумирали алкохол, и то пуно, и то је оно што мене вуче у ту страну размишљања. Је ли се догодило нешто што ја не знам, што ми нико није до сада рекао, једноставно не желим да улазим у ту расправу. Овде у Београду сам искључиво да нађем свога сина, а после тога можемо да разговарамо о разлозима нестанка и о томе шта је и како било. Да сада претпостављам ствари и разлоге, потпуно би ме излудило и од "шуме не бих видио стабло" - каже Ненад Периш.

Мноштво питања виси над Ненадовом главом, а он још нема одговоре на њих.

- Да сте ви дошли на то мјесто гдје се све то одвијало, и ви бисте имали иста питања као и ја. Прво бисте видјели о коликим се удаљеностима ради, па бисте поставили питање како је Матеј уопште дошао до тамо. То су удаљености које се тешко за толико времена могу прећи и бродом, па је самим тиме још више несхватљиво како се то све могло догодити - наводи отац.

- Па тај мобилни чији се сигнал појављује два сата и двадесет минута после нестанка, покрај Великог ратног острва. Па, претпоставка да је мобилни дао сигнал у води, а не може се због две базне станице тачно одредити тачка сигнала, а Матеја нигдје не видимо. Све су то питања не која немамо одговоре. Да се тражи неки предмет, онда би неко можда и могао нешто закључити и ставити тачку на потрагу, али када се тражи човјек, то није нимало лако, јер се човјека не можете тако лако одрећи - говори Ненад Периш.

"Морам бити јак"

Са својом породицом у Сплиту чује се дневно небројано пута.

- Чујемо се свака два-три сата. Муче се. Док сам ја ту, они су концентрирани на вijести из Београда. Свако од њих то доживљава на свој начин, свако има с Матејем другачији однос, али настојимо не говорити о томе, о прошлости. Матеј је  ту, у свим нашим разговорима. Црпим снагу из љубави према своме сину и према својој породици. Ја морам да будем јак, јер када то не бих био, то би се одразило и на остале чланове моје породице - каже он.

- Не дао Бог да се ико више нађе у оваквој ситуацији. Сви би родитељи исто реаговали. Зато ја морам бити присутан ту, морам бити разборит, морам бити на располагању онима који ми трагају за сином, морам се трудити да нешто препознам, можда нешто банално што би могло бити од користи за потрагу. Ја сваку вечер лежем и ујутро устајем с истом мишљу. А то је да нађем Матеја. Морам због свог сина бити такав, разборит и користан - закључује Ненад Периш.

(Курир.рс/Ало)